Strah od „ruskog medveda“

Što više vojnika NATO – to bolje. Stacionirati ih po mogućnosti što bliže „istočnoj granici“. Uz to, kako jedna doskočica kaže, „bolje juče nego danas“. Te rečenice najbolje odražavaju stav Poljske kada su u pitanju očekivanja te zemlje od NATO u odnosu na aktuelnu krizu u Ukrajini. Obično razjedinjeni poljski političari, već mesecima su složni. Putinova agresija na Ukrajinu, smatraju oni, predstavlja opasnost za bezbednost Poljske.

Ponovo se bude stare traume i sećanja na zaposedanje Poljske od strane SSSR-a u Drugom svetskom ratu, ali i na represije nakon rata, kada je Poljska bila članica Istočnog bloka, odnosno Varšavskog pakta. Poljska štampa smatra da je počela nova era konfrontacije i već sada žali za godinama nakon pada gvozdene zavese“ 1989. godine. „Bilo je to najboljih 25 godina u Poljskoj u poslednjih nekoliko stoleća“, napisao je Adam Mihnik, glavni i odgovorni urednik najvećeg poljskog lista „Gazeta viboršča“.

Strah od Rusije, razočarenje Nemačkom

Uzdržana politika Nemačke prema Moskvi nailazi na kritike sa svih strana. „Nemačka ne bi branila Poljsku od Rusije, ukoliko bi došlo do ozbiljne situacije“, zaključak je publiciste Bartoša Vielinskog u listu „Gazeta viboršča“. I Pavel Zalevski, ugledni političar iz vladajuće i Nemačkoj prijateljske „Građanske platforme“, nedavno je pisao o „nemačkoj bombi ispod temelja Evrope“. On tvrdi da će Nemačka ekonomske interese da stavi iznad bezbednosnih interesa istočne Evrope.

Na samitu NATO u Velsu (od 4. do 5. septembra) to kritično pitanje nije razrešeno. Poljska smatra da je greška to što nemačka insistira na pridržavanju sporazuma između NATO i Rusije iz 1997. godine. „Poljska je doduše nakon samita sigurnija nego pre, ali sudbina Ukrajine je zapečaćena jer Zapad, koga uglavnom koči Nemačka, nije spreman da se vojno i ekonomski stavi na stranu Ukrajine“, mišljenje je koje preovladava među poljskim komentatorima. „Najgori mogući scenario jeste raspad Ukrajine, bespomoćnost Evrope i nastavak dosadašnjeg Putinovog kursa“, upozorava Adam Mihnik i daje prognozu: „Sledeća je na redu Moldavija. A onda ćemo slušati kako se Rusi progone u Estoniji i Letoniji i da im se mora uputiti pomoć.“

Atomsko oružje duž „istočne granice“

Zbog „zamrznutog“ konflikta na području Pridnjestrovlja, Rumunija se pribojava da bi kriza iz Ukrajine mogla da se prelije i na susednu Moldaviju, u kojoj većina stanovništva govori rumunski. Najnovije izjave ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova izazvale su nelagodu u Bukureštu. On je rekao da se ne smeju izgubiti iz vida drugi regioni u Ukrajini, u kojima postoje slični problemi kao na istoku Ukrajine, regioni u kojima se govori ruski jezik. Lavrov se tom prilikom konkretno osvrnuo na rumunsku, mađarsku i poljsku manjinu na zapadu Ukrajine.

Racionalno gledajući, direktna opasnost za Rumuniju ne postoji, izjavio je nedavno rumunski predsednik Trajan Basesku. Ali, dodao je, moramo biti spremni za „iracionalno“. S obzirom na eskalaciju na istoku Ukrajine, on je od Evropske unije i NATO zatražio da opremi ukrajinsku vojsku oružjem. Vreme „zaštitnih šlemova i saopštenja o namerama“ moralo bi da bude zamenjeno novom politikom, koja bi Rusiju zaustavila. „Danas je na redu Ukrajina, sutra neko drugi“, rekao je Basesku.

Bivši bugarski ministar spoljnih poslova Solomon Pasi za DW je ponovio svoj zahtev da se atomske bojeve glave postave na „istočne granice“ NATO. „Atomsko oružje je zbog svojih strašnih posledica u dvadesetom veku sprečilo izbijanje Trećeg svetskog rata. Zato bi to bilo političko odmereno rešenje, koje bi dovelo do stabilizacije situacije. „Takav korak je bio neophodan nakon Putinove invazije na Ukrajinu“, ocenio je Solomon Pasi.

Nade koje se polažu u NATO

Za razliku od bivšeg bugarskog šefa diplomatije, rumunski predsednik Basesku ima u vidu ne atomsko, već konvencionalno oružje. Na samitu NATO u Velsu, on je, slično kao i Poljska i zemlje Baltika, zatražio da se u njegovoj zemlji uspostavi baza Alijanse. Pored toga, on bi voleo da se njegova zemlja uključi u program NATO za odbranu od kibernetičkih napada na Ukrajinu. Dan pred samit, Vrhovni savet odbrane u Bukureštu glasao je za stacioniranje borbenih aviona NATO. Avioni bi trebalo da budu deo integrisanog, odbrambenog sistema zapadne vojne alijanse. Rumunija priželjkuje i užu saradnju sa savezničkom vojnom mornaricom. Razlog za to je pojačano prisustvo ruskih vojnih brodova u Crnom moru.