Strah crkve od promena

U predloženom tekstu završnog dokumenta piše da životne zajednice istopolnih partnera ne smeju biti izjednačene sa brakom. No, traži se i da ophođenje prema homoseksualnim osobama bude puno poštovanja, milosrđa i takta kako bi bila izbegnuta „nepravedna diskriminacija“. Taj stav je velikim delom preuzet iz ranijih dokumenata Vatikana o homoseksualnim zajednicama. Tako je na kraju propao predlog pape Franje da katolička crkva ublaži stav prema homoseksualcima – o tome se odlučivalo glasanjem.

„Na sinodu definitivno nije bilo nikakve nove odluke“, piše list Noje vestfeliše (Bilefeld): „crkva nije promenila svoj katehizam i svoju doktrinu, greh je ostao greh, a ideal braka između muškarca i žene je ostao netaknut. Biskupi nemaju moć da menjaju učenje […] Oni su mogli samo da daju preporuke i iznesu svoje viđenje stvari. No, oni su izrazili raspoloženje koje će imati svoje posledice“.

Sarbriker cajtung (Sarbriken) smatra da je „sistem upravo završenog sinoda velika promena u novijoj istoriji katoličke crkve. Nikada ranije se glavni eksponenti rimske Kurije i biskupske konferencije nisu tako otvoreno bavili temom porodice. Biskupi su otvorili vrata ljudskoj stvarnosti, umesto da ih zalupe kao što su to već nebrojeno puta uradili. Tako je stvoren otvor koji tradicionalisti u redovima klera neće tako lako moći da zatvore […] Kada za nekoliko godina bude postavljeno pitanje: kada se desio prelaz sa fundamentalizma ka otvorenom pogledu na ljude? – u odgovoru će morati da se navede ovaj sinod.“

Komentator lista Pasauer noje prese (Pasau) ubeđen je „da ovo što smo doživeli ne znači samo da je kucnuo čas laika, već i da je u pitanju veliki trenutak za samog papu. Jer, Franja će na kraju sam morati da donese odluku, a juče je već dao signal da se neće orijentisati ni prema argumentima 'ukočenosti' ni prema stavovima 'dobročiniteljstva'. To je velika šansa za sve učesnike u diskusiji koja upravo počinje. Svako može da iznosi argumente koji će na kraju ubediti papu. Toliko katoličke slobode nikada nije bilo…“

Rojtlinger general ancajger (Rojtlingen) piše da se, „kada je reč o stavu crkve prema porodici i seksualnosti, ne radi o nečemu što je prevrtljivo poput duha vremena ili mode. Jasno je da jedna svetska crkva sa tradicijom od 2000 godina neće da ravna svoje učenje prema opštem raspoloženju. Ali, ne treba prihvatiti ni šturost klera kada je reč o elementarnim životnim poljima kao što su brak, porodica i seksualnost. Pre svega je papa Franja, otkako je stupio na funkciju, stalno obećavao svež vetar u crkvi. Deo tog obećanja je već ispunio tako što je uveo vođenje vrlo otvorenih debata. A one će se nastaviti. Napredak je puž – kao što je to jednom rekao nemački pisac Ginter Gras – a to posebno važi za katoličku crkvu“.

Nadregionalni internet-dnevnik Frankfurter rundšau (Frankfurt) primećuje da je u katoličkoj crkvi „osetan strah od promena i nastojanje da se drevni koncept braka i porodice održi kao jedino ispravan. U tekstu dokumenta je to unekoliko oslabljeno izrazima tipa jedni misle ovako, a drugi onako – samo zato što je to tako želeo papa. Ali i sveukupna perspektiva je tradicionalna: brak i porodica su u krizi jer su takva vremena u kojima živimo, jer crkva nije uspela da se dovoljno približi vernicima pa oni tako nisu mogli da se u dovoljnoj meri orijentišu na doživotni monogamni brak. Problem je u posredovanju (doktrine) – tako može da se sažme ovaj dokument“.

Takođe nadregionalni Zidojče cajtung (Minhen) smatra da je „porodica višestruko ugrožena, siromaštvom i uslovima rada koji narušavaju zajednički život bračnih partnera. U bogatim zemljama porodica izmiče ljudima iz ruku jer oni jedni od drugih svakog dana očekuju vrhunsku sreću. U siromašnim zemljama porodicu muče izbeglištvo i migracije. Pa ipak, ona je zadivljujuće žilava. O svemu tome bi i katolička crkva imala mnogo toga da kaže, sve i ako putujući samac Isus sam po sebi nije baš najbolji primer za porodice a klerikalci, koji ne žive u braku, zastupaju više spoljnu perspektivu. Ali, crkva poznaje vrednost upornosti, ona razmišlja u kategorijama vezanosti, odgovornosti, odnosa i vernosti, i zna kolika je vrednost života. I pored toga, malo ko je sluša. Ona se sama upetljala u svoje teološke i filozofske konstrukcije“.