Srbija sigurna zemlja? Zeleni odlučuju

Zašto je važna odluka Bundesrata?

Situacija u Nemačkom zakonodavstvu je pikantna: u saveznoj skupštini Bundestagu postoji velika koalicija demohrišćana i socijaldemokrata, vladajući imaju komotnu većinu od 524 poslanika naspram tek 127 koliko imaju opoziciona Levica i Zeleni. Ipak, situacija se dramatično menja kod onih zakona kojima je neophodna podrška Bundesrata – Veća nemačkih pokrajina. Tamo 16 nemačkih pokrajina ima, zavisno od broja stanovnika, tri do šest glasova koji se ne mogu deliti – svi idu za ili protiv. S obzirom da se stranka Zelenih nalazi na vlasti u sedam (pretežno većih) pokrajina, a Levica u jednoj, to saveznoj vladi uvek treba kompromis sa opozicijom.

Kakvo je raspoloženje povodom zakona o azilu?

Jedan od zakona u kojima opozicija maltene ima pravo veta jeste i stavljanje tri bivše jugoslovenske republike na listu sigurnih zemalja porekla. Smanjenje broja tražilaca azila iz Srbije, Makedonije i BiH je vladajuća koalicija zacrtala i u koalicionom ugovoru, a konzervativniji političari obećali svojim biračima. Savezno rukovodstvo Zelenih i Levice oštro je protiv takvog postupka: u četvrtak su vodeće figure Zelenih dale intervjue za niz vodećih novina, šefica poslaničkog kluba Katrin Gernig-Ekart rekla je da je proglašenje tri zemlje sigurnim „cinično“. Tokom letnje pauze iz vladajuće koalicije nije stigao nijedan razuman predlog, tvrde u ovoj stranci. Levica je još oštrija – ona vladajućoj koaliciji pripisuje odgovornost za rastući „anticiganizam“, s obzirom da su većina tražilaca azila sa Balkana zapravo Romi.

Da li će Zeleni ostati jedinstveni?

Iako je savezno rukovodstvo Zelenih protiv zakona, dovoljno će biti da samo jedna pokrajinska vlada u kojoj su Zeleni ipak podrži predlog. Radi se o pokrajinama koje imaju najmanje četiri glasa, koliko nedostaje da se Srbija, Makedonija i BiH stave na listu sigurnih zemalja. Nemačka štampa prognozira da bi makar jedna pokrajinska vlast u kojoj su Zeleni mogla da popusti – posebno jer troškovi izdržavanja tražilaca azila i azilanata padaju uglavnom na pleća pokrajina i opština. Stoga je četrdesetak aktivista organizacije Akcija protiv pooštravanja prava na azil u sredu zaposelo centralu Zelenih u Berlinu (naslovna fotografija), kako bi izvršili pritisak na predstavnike partije u Bundesratu.

Šta znači proglašenje sigurnom zemljom porekla?

Sigurna zemlja porekla je država za koju se pretpostavlja da u njoj nema političkog progona, neljudskog postupanja ili kažnjavanja koje ugrožava dostojanstvo. Zahtev tražioca azila iz sigurne zemlje po pravilu se uzima kao neutemeljen te se teret dokazivanja da su ugrožena prava prebacuje na potražioca. Savezni ured za migracije i izbeglice odlučivao bi u kraćem postupku te došljaci iz Srbije ne bi mogli da se nadaju da će recimo prezimiti u Nemačkoj u nekom domu, gde bi imali smeštaj, hranu i druge potrepštine. Posebno nemački konzervativci žele da spreče ono što se rogobatno zove Armutsmigration (migracija iz siromaštva) jer loši ekonomski uslovi života nisu temelj za dobijanje azila. Tako su sigurnim zemljama ranije proglašene Gana i Senegal, a osim njih to su još i sve države EU.

Koliko izbeglica dolazi iz balkanskih zemalja?

Ove godine je u Nemačkoj podneto 100.000 zahteva za azil, što je povećanje od čak 60 odsto u odnosu na prošlu godinu. To povećanje se objašnjava globalnom situacijom u svetu – na isteku prošle godine je u izbeglištvu bio 51 milion ljudi, što je rekordni broj od Drugog svetskog rata. U izbeglištvu (ili internom raseljeništvu) je devet miliona Sirijaca, 2,6 miliona Avganistanaca, 1,1 milion Somalijaca. Međutim, u Nemačkoj su u vrhu liste i balkanske zemlje. Tako je od januara do avgusta ove godine zahtev podnelo više od 14.362 građana Srbije (više je samo državljana Sirije), 5.426 građana Makedonije i 4.919 iz BiH, što čini četvrtinu svih zahteva za azil.