Srbija najmanje konkurentna na Balkanu

Švajcarska, Singapur i Finska su u vrhu svetske rangliste najkonkurentnijih država – baš kao i protekle godine. Nemačka se sa šestog popela na četvrto mesto, ispred SAD, Švedske i Hongkonga. Za tako visoku poziciju Nemačka može da zahvali vrhunskoj infrastrukturi, navodi se u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

„Kod Nemačke je posebno vidljivo poboljšanje unutar finansijskih sistema, što znači da su finansijska tržišta stabilnija“, kaže ekonomistkinja Foruma Margareta Dženjek. „Ove godine je jednostavnije dobiti finansiranje za preduzeća. Imamo i poboljšanje makroekonomske stabilnosti. Budžetski deficit je pretvoren u suficit.“

Pomaci u Evropi, Srbija nekonkurentna

Švedska, Holandija i Velika Britanija su među prvih deset. U izveštaju se navodi da su neke zemlje poput Španije i Grčke, povećale konkurentnost uprkos krizi. „Istovremeno su sve snažnije razlike između severa i juga“, kaže Margareta Dženjek. Južnoevropske države, ali i Francuska, moraju više da učine. Španija je na 35, Italija na 49, Portugalija na 51, a Grčka na 91. mestu. Tamo se moraju prevazići neefikasne tržišne strukture, podsticati inovacije i poboljšati pristup kreditima.

Što se tiče zemalja u regionu Jugoistočne Evrope, Crna Gora je na 67, Makedonija 73, Hrvatska 75, Bosna i Hercegovina 87, Albanija 95, a Srbija na 101. mestu (prošle godine na 95.)

Neke od najvećih zemalja u razvoju morale su da sprovedu reforme. Na čelu pet država BRIKS-a je Kina na poziciji 29, slede je Južna Afrika na mestu 53, Brazil (56), Indija (60) i Rusija(64).

Pomešana slika u Aziji

Među ekonomijama u Aziji, Indonezija je skočila na mesto 38 i time postala najveći pobednik država G20 od 2006. Koreja je na 25 mestu. Iza Singapura su među prvih 20 Hongkong, Japan i Tajvan.

Zemlje u razvoju u Aziji daju vrlo izmešanu sliku. Malezija je na mestu 24, dok je Nepal na 117, Pakistan na 133, a Timor na 138 poziciji. Butan (109), Laos (81) i Mjanmar (139) prvi put su zastupljeni u izveštaju.

Lista počiva na indeksu globalne konkurentnosti (GCI) za 148 država, koji je razvijen na Univerzitetu Kolumbija u SAD za Svetski ekonomski forum i uveden 2004. Indeks počiva na 12 aspekata: Među njima su infrastruktura, makroekonomska stabilnost, zdravstvo i osnovno obrazovanje, tržište rada, stepen tehnološkog razvoja i veličina tržišta. Rangiranje se zasniva na vrednovanju javno dostupnih statistika i rezultatima anketa za istraživanje javnog mnjenja koje svake godine sprovodi Svetski ekonomski forum zajedno sa mrežom partnerskih institucija.

Autori: Rolf Venkel / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković