Srbija-Albanija: zađevice i pragmatizam

U tekstu pod naslovom „Zađevice i pragmatizam“ list Noje cirher cajtung komentariše posetu srpskog premijera Aleksandra Vučića Albaniji: „S obzirom na to da je po prvi put jedan srpski premijer kročio na albansko tlo, Vučićevu posetu obe strane opisuju kao istorijsku. […] Vučić je uzvratio posetu Ediju Rami koji je u novembru 2014. posetio Beograd i tamo izazvao diplomatski fijasko. Pred srpskim medijima, Rama je tada izjavio da je Kosovo nezavisna zemlja. Svojim domaćinima savetovao je da priznaju realnost. Vučić je reagovao ljutito i odgovorio da neće dozvoliti vređanje na domaćem terenu. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić tada je odbio da se sastane sa Ramom. Poput Rusije, Kine i pojedinih zemalja Evropske unije, Beograd odbija da prizna nezavisnost Kosova, pre svega zbog brige za prava i bezbednost srpske manjine. Ipak, nedavno je u intervjuu za Vol strit džornal premijer Vučić izjavio da je moguće zamisliti ustavni tekst u kome se Kosovo eksplicitno ne navodi kao deo Republike Srbije. Pragmatični kurs bivšeg nacionalističkog provokatora, remeti srpski predsednik Nikolić. Kako javlja televizija B92 on je prošle sedmice zatražio da se otcepljena pokrajina vrati u okvire Srbije.“

Švajcarski list podseća da je Albanija 2008. godine priznala Kosovo i dodaje: „Provokaciji teži i albanski šef vlade. ’Ujedinjenje Albanaca sa Kosova i iz Albanije je neizbežno’, istakao je nedavno Rama. ’Pitanje je da li bi to trebalo da se desi u sklopu pristupnog procesa Evropskoj uniji ili van njega’. Vučić je odgovorio putem Tvitera da ’ujedinjenja nikada neće biti’. Albanskom vođstvu je poručio da ne ugrožava regionalnu stabilnost. Uprkos dugom niza zađevica koje su pre svega usmerene ka domaćoj publici, u Tirani i Beogradu postoji spremnost na određenu vrstu saradnje, pri čemu pritisak iz Brisela ne bi trebalo da bude presudan. Konkretno, razmatra se izgradnja železničke pruge i autoputa. Pred novinarima u Tirani premijeri su naglasili da teže boljim bilateralnim odnosima. Pristupnim kandidatima, EU je stavila do znanja će im bez dobrih dobrosusedskih odnosa pristup evropskom klubu ostati zatvoren.“

„Skopski Majdan“

U tekstu pod naslovom „Skopski Majdan“, list Cajt piše o političkoj krizi i etničkom nasilju u Makedoniji: „Kada je policija u Kumanovu otvorila vatru, premijer Nikola Gruevski bio je u veoma teškoj poziciji. Nedelju dana ranije, opozicija je objavila delove telefonskih razgovora koji svedoče o umešanosti vlade u korupciju i lažiranje izbora. Desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice zahtevajući ostavku vlade. Opozicija je optužila Gruevskog da želi da sa toga skrene pažnju – a šta bi za to bilo bolje od albanske džihadističke pretnje? Ako je to trebalo da bude manevar za skretanje pažnje, onda to baš nije sasvim uspelo. Demonstranti do sada nisu dozvolili da budu podeljeni na Makedonce i Albance. Pred sedištem vlade postavili su šatore. Okupili su se ljudi iz svih etničkih grupa i svih slojeva. To je vrsta malog Majdana na makedonski način.“

Kriza je do sada bila politička, ali to ne mora tako da ostane, ocenjuje Cajt i dodaje: „Što duže traje kriza, što se češće događaju krvave provokacije, što duže ekonomska situacija ostane mizerna, to će pre građanski konsenzus početi da se topi. U poređenju sa devedesetim godinama, u regionu danas postoji stabilniji bezbednosni okvir. Bugarska i Albanija su u NATO, a iako još nisu sve postale članice – sve ipak države Balkana žele da uđu u Evropsku uniju. Svoju budućnost vide na Zapadu. […] Makedonija je zvanično od maja 2005. godina kandidat za članstvo u EU. Otada se godišnje sastavlja izveštaj o stanju u zemlji, ali on bez rezultata nestaje u dubokoj fioci Brisela. Pred apatičnim, umornim očima Evrope, u Makedoniji je osnažio autoritarni režim. U međuvremenu se geoplitička situacija dramatično pogoršala. Rusija i Zapad su sukobljeni. Makedonija čami u čekaonici Evropske unije – mala, slabašna država, koja bi mogla da postane poprište sukoba velikih sila.“

Evropska komisija nezadovoljna Hrvatskom

Frankfurter algemajne cajtung donosi poduži spisak ozbiljnih zamerki Evropske komisije na račun Hrvatske i isto toliko dugu listu zahteva za reformama: „Posebno su ozbiljni rizici u odnosu na slabu konkurentnost, visok spoljni i sve veći javni dug. Komisija je nezadovoljna i borbom protiv korupcije, pravnom sigurnošću i tržištem rada. Pravila za prevremeni odlazak u penziju previše su velikodušna, a plate su u krizi prebrzo rasle“, prenosi nemački dnevnik izvode iz najnovijih preporuka Evropske komisije za Hrvatsku: „Zagreb je neprestano obećavao poboljšanja, ali reforme nisu ispunile očekivanja. Ako Hrvatska nastavi da nepoštuje budžetsku disciplinu, Brisel bi mogao da joj zamrzne isplate iz fondova EU.

Nemački list podseća da će u petak (29.5.) u Zagrebu boraviti potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis i dodaje: „Zagreb previše troši i premalo zarađuje: kontrola izdataka je manjkava, mnoga sredstva nestaju između različitih nivoa državne uprave, porez na nekretnine je među najnižima u EU, suzbijanje prevare kod naplate PDV-a ne napreduje… Istovremeno, firme pate zbog bezbrojnih davanja i predugih postupaka pred trgovinskim udovima. Stečajno pravo potrebno je modernizovati. Osim toga, i dalje ima previše rada na crno.“ Prema pisanju Frankfurter algemajne cajtunga, Evropska komisija smatra da je kontrola nad javnim preduzećima nedovoljna, a nije zadovoljna ni stanjem u zdravstvu, finansijskom sistemu i obrazovanju.