Srbi iz Velike Hoče žene se Albankama

„Zovem se Trendefile Kiši. Iz okoline Kruje sam, u centralnoj Albaniji. Ovde u Veliku Hoču udala sam se pre godinu i po dana za Slavišu Pavlovića i već šest meseci imamo sina Nebojšu. Zadovoljna sam dosadašnjim životom. Dobro me je prihvatila i svekrva, a sa suprugom se odlično slažem, iako on ne zna puno albanski, a ja srpski.“ Ovako započinje svoju životnu priču ta mlada žena, inače jedna od deset Albanki koja se u poslednjih nekoliko godina udala u to srpsko selo orahovačke opštine, dok svog nemirnog sina drži u naručju i umiruje ga na srpskom.

„Bog me blagoslovio snahom iz Albanije“

Njena svekrva Živana ne krije radost što joj se sin, koji je ovih dana navršio 40 godina, napokon oženio. A što se 26-godišnje snahe tiče: „Sa njene strane, Bog me je blagoslovio. Ona me poštuje, upita me da nisam bolesna, treba li mi nešto. Naša ni jedna me ne bi pitala. Ja sam jednom bila u Albaniji, to su osetljivi i dobri ljudi. Ne možeš da zamisliš kakvi su to ljudi. Ja sam zadovoljna sa njene strane. Rodila mi je unuka, vratila sam ime sina Nebojše koji mi je poginuo 1999. Sada se moj unuk zove Nebojša. Ovde ima dosta žena iz Albanije, ali moja i žena mog kuma su najbolje.“

Sve žene iz Velike Hoče, računajući i one koje su došle iz Albanije, porađaju se nakon kosovskog rata u Srbiji, kaže baba Živana. Trendafile se, međutim , porodila u orahovačkoj bolnici: „Tako su je dobro dočekali. Sada nikada ne plaća preglede za dete ni kod lekara privatnika. Samo oni da žive dobro. I sa sinom mi se slaže. U tri sata da joj dođe suprug – ona ima da ustane, da mu otvori vrata. Ja sam zbog toga zahvalna.“

„Kuma nas je upoznala, ništa nisam platio“

Slaviša Pavlović najpre objašnjava kako se upoznao sa svojom životnom saputnicom u Albaniji: „Što se tiče mene i moje žene Trendafile, preko kume je sve to išlo. Dopali smo se jedno drugom, dogovorili koji dan. Nedelju dana sam čekao, a dole sam odmah sutradan kupio burmu, sat… Ništa nisam platio, što se tiče preko neke organizacije, kao što su neki davali po 500 ili 1.000 evra. Ja dinar ili jedan cent nisam dao.“

On je, kako kaže, presrećan sa svojom suprugom. Dugo je čekao, ali isplatilo mu se, i sada ima bračnog druga koji mu „odgovara u svakom pogledu“: „Sad, za sad, super. One su, da kažem iskreno, i poštene i vredne. Hoće da ti gleda i majku. Dete je najbitnije kad ti gleda. Čiste su. Nema šanse da ona negde ide, da ode na kafu, dok ne pita mene, dok se ne javi mužu – to ne. Što se toga tiče, poštene su.“

Ženite se devojkama iz Albanije

Momcima iz ovog starog sela, poznatog po 13 crkava, nekim i iz srednjeg veka, meštani kažu: „Svaka vam čast što ste to uradili. Evo, kuma je dobila sina, dole jedan drug isto sina, treći drug – sina, ja – sina . Znači četiri. Zar to nije dobro?“

U Hoči, sa oko 500 stanovnika, veliki je broj neoženjenih. Devojke se, kao po pravilu, udaju negde van Orahovca, a za mladiće je do sada to bio skoro nerešiv problem. Zato Slaviša njima poručuje: „Da su pametni, da se ožene odozdo (iz Albanije). Šta nama fali? Meni sin raste, a ovako bih i dalje bio neoženjen.“

Autor: Refki Alija, Prizren
Odgovorni urednik: Ivan Đerković