Štajnmajer: Zemlje Balkana ne smemo ostaviti same

Dojče vele: Gospodine Štajnmajer, preko Balkanske rute u Nemačku dolazi veliki broj izbeglica iz Sirije, ali i imigranata i potražilaca azila iz balkanskih država. Šta balkanske zemlje moraju da urade da ljude odvrate od napuštanja njihovih zemalja?

Frank-Valter Štajnmajer: Mislim da moramo da uradimo dve stvari. Najpre bi moralo da nam bude jasno kako bi trebalo da se odnosimo prema zemljama na zapadnom Balkanu. To su zemlje koje se nalaze na putu ka Evropskoj uniji i koje, po mom uverenju, ne mogu istovremeno da budu zemlje iz kojih dolaze ljudi i u Nemačkoj traže zaštitu. Zbog toga verujem da mi u Nemačkoj moramo biti složni u tome da su zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo i Albaniju, sigurne zemlje porekla u koje možemo da vratimo ljude nakon što im u Nemačkoj bude odbijen zahtev za azil, ali i da se tim ljudima i pre polaska u Nemačku objasni da nemaju šanse da u njoj dobiju azil. Ovde u Beču sam predstavnike zemalja Zapadnog Balkana podsetio na to da su oni prihvatili međunarodne humanitarne norme u mnogim dogovorima i da stoga imaju i obaveze. Pri tom ih ne smemo ostaviti same. Zbog toga smo bilateralno pre nekoliko dana odlučili da Grčku u zbrinjavanju izbeglica pomognemo sa oko 1,2 miliona evra. Takođe je dogovoreno da Srbiji i Makedoniji dodelimo dodatnih milion evra za pomoć izbeglicama. Nadam se da će i druge države postupiti na isti način. Evropska unija je takođe donela slične odluke.

Sada imamo ratne izbeglice koje iz jedne zemlje članice Evropske unije, Grčke, idu prema Makedoniji i Srbiji. Šta EU mora da uradi da bi to sprečila? To zapravo nije smisao stvari.

Ne, to uopšte nije namera i mi intenzivno razgovaramo s Grčkom. Grčka trenutno tvrdi da se ona ne nalazi na početku lanca, već ukazuje na Tursku, koja, navodno, sirijske izbeglice masovno gura ka Grčkoj. Na tome se vidi koliko je zapravo velika seoba imigranata ili kako to neki nazivaju izbeglička kriza, pri čemu svako u svakog upire prstom. Zbog toga ne napredujemo i moramo ponovo, zajedno, da definišemo pojam evropske solidarnosti, posebno kada se radi o odnosu prema izbeglicama. U stvari, verujem da nećemo doći do ravnopravne evropske raspodele sve postoje protivljenja. Moramo jače da se angažujemo u zemljama iz kojih dolaze izbeglice, kao i u važnim tranzitnim zemljama. Moramo da pomognemo i da tamo stvorimo uslove zbog kojih će ljudi ostati, a ne napuštati svoju zemlju i u kojima će imati šansu za razvoj i radno mesto. To je moguće samo uz tešnju privrednu saradnju. Moramo da pomognemo u rešavanju konflikta koji su pravi razlozi za talas izbeglica, a to su krize, konflikti i građanski ratovi na severu Afrike i u Siriji.

Kako komentarišete predlog austrijskog ministra spoljnih poslova Sebastijana Kurca da se u tim zemljama za izbeglice naprave zaštitne zone. Da li to može da funkcioniše?

To nije nova diskusija i ona već traje pod različitim nazivima. Ujedinjene nacije su takođe zatražile da na tranzitnim rutama napravimo svojevrsne centre za registraciju u kojima će izbeglice, kao prvo biti smeštene i registrovane i u kojima će moći da ostanu neko vreme. Još uvek je sasvim otvoreno da li će do toga doći, ali i da li će biti postignuti dogovori o tome koji će uopšte biti zadaci tih centara.