Zapad Moskvi ne veruje

Ruski ambasador u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija Vitalij Čurkin izjavio je u Njujorku da je svrgnuti predsednik Ukrajine Viktor Janukovič „zvanično zatražio od Vladimira Putina da rasporedi ruske snage da bi se uspostavio red i zakon u Ukrajini“. Čurkin je precizirao da je svrgnuti predsednik Ukrajine uputio predsedniku Rusije pisani zahtev i citirao deo pisma čija je kopija podeljena predstavnicima zemalja-članica Saveta:

„Pod uticajem zapadnih zemalja, dešavaju se otvorene akcije terora i nasilja. Ljudi su proganjani zbog jezika i iz političkih razloga“, navodi se u tom pismu i dodaje da se iz prethodno navedenih razloga Janukovič odlučio da zatraži od Putina da „upotrebi oružane snage Ruske Federacije radi uspostavljanja mira, zakona i reda, stabilnosti i radi odbrane ukrajinskog naroda“.

Govoreći na sednici, Čurkin je ocenio da je Ukrajina na ivici građanskog rata i dodao da je zapadna oblast bivše sovjetske republike u rukama „naoružanih ekstremista i antisemita“, prenela je agencija Ansa. Čurkin je istakao da su akcije Rusije u Ukrajini legitimne.

SAD: Rusija krši međunarodno pravo

Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u Ujedinjenim nacijama Samanta Pauer kritikovala je akcije ruske vojske u regionu Krima i rekla da one predstavljaju kršenje međunarodnog prava. Predstavnica SAD je, na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN o Ukrajini rekla i da su danas ruski borbeni avioni ušli u ukrajinski vazdušni prostor.

„Ruska vojna akcija je kršenje međunarodnog prava. Ruske vojne baze u Ukrajini su sigurne. Mobilizacija ruske vojske je odgovor na jednu imaginarnu pretnju. Vojna akcija ne može biti opravdana na osnovu pretnji koje nisu upućene niti sprovedene. Rusija treba direktno da se poveže s vlastima Ukrajine", naglasila je Pauer.

Ona je poručila i da u Ukrajinu treba poslati tim posmatrača za zaštitu ljudskih prava i pozvala Rusiju da „momentalno povuče“ vojsku koju je angažovala, prenosi portal „Rusija danas“. „Rusija ima sva prava da želi da su se stvari drugačije odvijale, ali, nema pravo da to izrazi upotrebom vojne sile“, zaključila je predstavnica SAD. Samanta Pauer je na sednici SB UN govorila posle predstavnika Rusije Vitalija Čurkina.

Ukrajinski ambasador u UN Jurij Sergejev je na sednici rekao da je Rusija od prošle nedelje rasporedila oko 16.000 vojnika u oblasti Krim. „Od 24. februara, oko 16.000 ruskih vojnika je iz susedne teritorije Ruske Federacije raspoređeno na Krimu vojnim brodovima, helikopterima i teretnim avionima“, rekao je Sergejev.

Stalni predstavnik Kine u UN osudio je poslednje nasilje u Ukrajini i pozvao sve strane da poštuju ljudska prava svakog čoveka, dok su ambasadori Britanije i Francuske ocenili da Rusija, pozivajući se na pretnje Rusima u toj zemlji, traži opravdanje za vojnu intervenciju, kao što se dešavalo i u prošlosti.

Ovo je treći vanredni sastanak Saveta bezbednosti UN u poslednja četiri dana posvećen Ukrajini. On se sastajao i u petak i subotu, ali nikakve formalne radnje nisu preduzete. SAD su u subotu predložile slanje posmatračkih misija UN i OEBS u Ukrajinu, ali Rusija kao stalna članica SB ima pravo veta na bilo koji predlog.

Pre sednice Saveta bezbednosti u Njujorku, u Briselu su se juče (3.3.) na vanrednom sastanku Saveta ministara sastali šefovi diplomatija EU. Na tom sastanku osuđeno je „jasno kršenje ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, a poteze ruskih snaga i odluke ruskih vlasti nazvala „činom agresije“. Kako je poručeno, ukoliko Rusija ne spusti nastale tenzije posledice će imati bilateralni odnosi Brisela i Moskve.

Upozorenja iz Brisela

Šefovi diplomatija EU jedinstveni su i oštri u svojoj poruci Moskvi: „Osudili smo jasno kršenje ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta činom agresije od strane ruskih vojnih snaga i ovlašćenjem za upotrebu tih snaga na teritoriji Ukrajine. Rusija time krši svoje međunarodne obaveze“, izjavila je šefica diplomatije EU Ketrin Ešton posle vanrednog sastanka Saveta ministra u Briselu. Uvereni da rešenje za trenutnu krizu mora biti nađeno „mirnim putem uz poštovanje međunarodnog prava“ šefovi evropskih diplomatija pozvali su Rusiju da povuče svoje trupe u oblasti gde su stacionirane na osnovu dogovora o Crnomorskoj floti, kao i da prihvati ukrajinski zahtev za konsultacije svih potpisnica Budimpeštanskom memoranduma iz 1994. godine, kojim su SAD, Velika Britanija i Rusija garantovale teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine.

„Ukoliko ne dođe do deeskalacije od strane Rusije EU će odlučiti kakve će konsekvence to da ima na bilateralne odnose sa Rusijom. Razgovarali smo o suspenziji bilateralnih razgovora o viznoj liberalizaciji i Novom ugovoru (razgovori o sveobuhvatnijoj i čvršćoj saradnji EU-Rusija započeti 2008. godine) i o drugim ciljanim merama“, najavila je Ešton, koja bi već danas (4.3.) trebalo da se sastane sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim u Madridu.

Politička i ekonomska podrška Ukrajini

Savet ministra Evropske unije pohvalio je dosadašnju „odmerenu“ reakciju ukrajinskih vlasti u cilju stabilizacije situacije i založio se za slanje posmatračke misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na teren. Predstavnici Evropske komisije i Međunarodnog monetarnog fonda već su u Kijevu kako bi utvrdili obime ekonomskih potreba Ukrajine.

„Imamo mnogo kontakata i sa ukrajinskim i sa ruskim vlastima jer verujemo da je važno da podržimo suverenitet Ukrajine. Istovremeno, spremamo i paket pomoći Ukrajini na kome radimo zajedno sa MMF-om. I dalje stoji naša ponuda političke asocijacije i ekonomske integracije sa Ukrajinom kroz razgovore o približavanju i slobodnoj trgovini“, poručio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Barozo je ocenio da je narod Ukrajine pokazao da „kulturološki, emotivno i politički“ pripada Evropi, a da EU mora da Ukrajini pokaže jasnu evropsku perspektivu. Predsednik Evropske komisije najavio je da bi se i šefovi država članica EU već u četvrtak (6.3.) mogli sastati na vanrednom samitu posvećenom Ukrajini. Ukoliko dođe do „sastanka na vrhu“, u Briselu upozoravaju da bi pored već poslatih „oštrih poruka“ Moskvi, EU mogla da se odluči i na konkretnije korake.

Najozbiljnija kriza od raspada Jugoslavije

Neophodnost „jedinstvene i čvrste“ pozicije Evropske unije, osuda ruske „agresije i invazije na suverenu evropsku zemlju“, ali i zahtevi za smirivanje situacije prvenstveno kroz politički dijalog, bile su osnovne poruke koje su se mogle čuti od šefova evropski diplomatija okupljenih na vanrednom sastanku posvećenom Ukrajini.

„Važno je da budemo vrlo čvrsti u osudi ruske agresije na Ukrajinu koja se ogleda u okupaciji Krima. Naravno da tražimo političko rešenje za tu situaciju, ali ono mora biti zasnovana na povlačenju ruskih snaga i ukidanju pretnje invazijom cele Ukrajine koja je došla iz Saveta Ruske Federacije. Teško je videti političko rešenje bez povlačenja ruskih snaga iz njihovih ilegalnih akcija na teritoriji nezavisne evropske zemlje“, izjavio je švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt. On je u Briselu podsetio da je fundamentalni princip evropske sigurnosti kao što je nenarušavanje granica jedne zemlje od strane druge i dodao da „niko nema prava da vrši invaziju na drugu zemlju pod izgovorom da štiti svoje građane. Loše posledice takve doktrine videli smo u ratovima na Balkanu“, ocenio je Bilt.

Da je trenutna situacija u Ukrajini „najozbiljnija kriza u Evropi još od ratova na teritoriji bivše Jugoslavije“, smatra poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski, dok Litvanija poručuje da Evropa se ne sme da dozvoli ponavaljanje situacija sa Gruzijom iz 2008. godine.

Štajnmajer: Medijacija i dijalog

Za Brisel u ovom trenutku najbitniji koraci su smirivanje tenzija i povlačenje ruskih trupa, održavanje izbora u Ukajini kako bi zemalja dobila legitimnu vlast i politički dijalog Kijeva i Moskve. Kao mogućnosti pominju se i evropska medijacija i međunarodne posmatračke misije.

„Četvrt veka posle prestanka blokovski podela nalazimo se pred novom realnom pretnjom rascepa u Evropi“, izjavo je nemački ministar spoljni poslova Frank Valter Štajnmajer, zahtevajući jasnu evropsku poruku Rusiji o tome da su vojne aktivnosti potpuno neprihvatljive, ali i ukrajinskoj vlasti da mora da poštuje prava manjina na istoku zemlje.

Naglašavajući da je sada više nego ikada bitno da se „ne sklizne u ambis vojnih eskalacija“, Štajnmajer je dodao: „U ranijim slučajevima imali smo uspeha sa međunarodnim kontakt grupama, u kojima mnoge strane mogu uzeti učešće: Evropljani, Ukrajina, Rusija. Mogu da zamislim i neko novo telo kao što je OEBS. Pored svih debata i poruka koje šaljemo danas, moramo da razmišljamo i o uspešnim elementima krizne diplomatije“, zaključio je Štajnmajer na vanrednom zasedanju šefova evropskih diplomatija posvećenom situaciji u Ukrajini.

mm/idj/agencije