Vojna akcija SAD u Siriji nije rešenje

DW: Da li su američki vazdušni napadi na položaje IS u Siriji zaista prekretnica i odlučujući udar na pretnju terorista IS?

Žil Merit: To je teško reći, jer ne znamo šta se u ovom trenutku zaista tamo dešava. Mislim da niko ne veruje da jedan tako kompleksan građanski rat kao što je sirijski može da se kontroliše iz vazduha. Uzme se težak čekić da se njime razbija činija sa špagetima. Teško je uopšte predstaviti sebi neko rešenje problema. Siguran da je trenutno vrlo loše za IS da ih gađa američka sila, ali sumnjam da je to dugoročno rešenje.

Da li Vi verujete da problem može biti rešen samo delovanjem kopnenih snaga, bilo da je reč o lokalnim borcima ili stranim trupama iz SAD?

Stvarno mislim da je tu potrebno političko rešenje. Polazište mora biti odnose režima sirijskog predsednika Asada i Rusije. Da li bi uticaj koji Rusija ima na Siriju, i sve lošiji odnosi sa Zapadom, mogli nekako da se dovedu u saglasnost da bi bar počeo diplomatski razgovor? Izgleda mi da bi angažovanje zapadnih trupa, dakle američkih snaga i vojski koalicije voljnih, situaciju učinilo još mnogo komplikovanijom. Ostavljam sad po strani vojne teškoće kada je reč o stacioniranju i snabdevanju stranih trupa u Siriji. Odlučujuće pitanje je: kako to može politički da se reši?

U ovom trenutku SAD obavljaju posao same zajedno sa petoro arapskih saveznika. Evropski saveznici, sa izuzetkom Francuske u Iraku, ne učestvuju u tome. Smatrate li da Evropljani i NATO dugo mogu da gledaju sve skrštenih ruku?

To zavisi od ljudskog faktora, moglo bi se reći. Politika na Zapadu, uključujući i SAD, u velkoj meri zavisi od javnog mnjenja. Javno mnjenje, opet, veoma zavisi od slika ovog sukoba i slika ljudskih patnji. Bojim se da to neće biti naročito racionalan politički proces. Tu mnogo zavisi od osećanja. Drugi faktor je Turska. Turska ima ambivalentnu ulogu. S jedne strane je članica NATO, a s druge strane je direktno pogođena sukobima u Siriji. Ona ima kurdsko stanovništvo u sopstvenoj zemlji ali i sa druge strane sirijske granice. Tu ima mnogo faktra i sve je vrlo kompleksno. Ne verujem da to može da se reši vojnim putem. Svi treba da sednu zajedno za sto i da se najpre pozabave velikim problemima.

SAD su se, međutim, sada odlučile za vojno rešenje. Koliko dugo bi ova kampanja mogla da traje?

Ja to ne bih nazvao vojnim rešenjem. To je vojni odgovor. Trebalo bi izvući pouku iz događaja u Libiji. Tamo SAD nisu bile direktno umešane, ali su Evropljani tražili vojno rešenje i izazvali građanski rat. Stanje u Siriji je još manje predvidljivo nego u Libiji. Ideja da bi nešto moglo da se okonča izgleda mi nerealna. Koliko će potrajati pre nego Pentagon javi Beloj kući da je akcija uspešno završena, teško mogu da kažem. O tome mogu samo da spekulišem. Mislim da ovi napadi neće dugo trajati. Jer, čim slike vazdušnih napada i njihovih posledica postanu javne i obiđu zemaljsku kuglu, biće reakcija. A te reakcije neće biti baš pozitivne.

Vidite li u svemu tome neku ulogu za Evropu? Zar tu nemaju i Evropljani svoj interes, jer pretnja IS je realna.

Da, trebalo bi da se pobrinemo za „božje ratnike“ koji se vraćaju – a očigledno postoje hiljade takvih. Ne verujem da će IS u Evropi početi kontrolisanu seriju napada. To mi izgleda nerealno. Mere bezbednosti su veoma dobre. Evropa u ovom trenutku nije sposobna za političko delanje, jer upravo imamo smenu na vrhu Evropskih institucija, znači, Evropske komisije i Parlamenta. Ono što je Evropi zaista potrebno, jeste da se složi oko zajedničkog političkog stava. Kako deluje odbijanje Nemačke da učestvuje u vojnim akcijama? To će biti odlučujuće. U kojoj meri će se u Siriji angažovati Britanci i Francuzi kao jedine evropske nacije koje imaju udarnu snagu? To još nije jasno.

Žil Merit je predsedavajući trusta mozgova „Agenda bezbednosti i odbrane“ (Security and Defence Agenda) iz Brisela, koji se bavi vojnim pitanjima u Evropi i transatlantskim odnosima. Britanski stručnjak za bezbednost je bio dugogodišnji korespondent „Fajnenšl tajmsa“ u Briselu.