Unapred izgubljena bitka protiv kancelarke?

Izazivač se bori. On je u stvari pravi čovek u pravo vreme: Per Štajnbrik je finansijski stručnjak i dobro zna sve o saveznom budžetu. U velikoj koaliciji bio je ministar finansija Angele Merkel. Sada želi da nasledi bivšu šeficu i postane kancelar. Ali čini se da je bitka neravnopravna. Štajnbrik želi da dobije već izgubljenu bitku, ili barem tako izgleda. U anketama stoji lošije od kancelarke – i to još od same kandidature.

Za to ima mnogo razloga. Merkel je na vrhuncu moći, ima svoju stranku pod kontrolom, i dominira politikom u Briselu po pitanju evra i dugva. Većina Nemaca je zbog toga poštuje i divi joj se. Kao opozicija, SPD i Štajnbrik mogu da učinite vrlo malo. „U SPD-u govore o tome šta je sve bilo loše“, objašnjava stručnjak za komunikacije Kristof Mos. „Ipak, to je za potencijalne birače premalo. Zbog toga im i nije odgovarao, jer Nemci su sada prilično zadovoljni.“ Birači bi pre da znaju šta bi Štajnbrik i njegova stranka u slučaju izborne pobede poboljšali.

Šrederova politika pomaže Merkel, a ne Štajnbriku

Pritom bi Štajnbrik i njegova SPD imali šta da ponude biračima. To, međutim, nije popularno. Paket reformi Gerharda Šredera, SPD-ovog kancelara pre Angele Merkel. „Plan 2010.“ stručnjaci smatraju osnovom današnje nemačke snage u vreme međunarodne dužničke krize. Upravo je taj plan suzbio ideju socijalne države – uprkos protivljenju same stranke. Sistem socijalne zaštite je skup, naknada za nezaposlene je smanjena, odlazak u penziju odložen, ukratko, država se rasteretila. Mnogi članovi su napustili stranku. Na dan izbora ostali su kod kuće.

„Danas se SPD smatra krivom“, kaže Edgar Volfrum. Taj istoričar na Univerzitetu u Hajdelbergu proučavao je „Šrederovu eru“. „Problem je taj“, kaže Volfrum, „što se SPD sama udaljila od svojih formalnih stranačkih uspeha.“ Volfrum to naziva „Delegitimacijom politike, što je učinjeno između 1998. i 2005.“ Per Štajnbrik bio je i ostao zagovornik reforme sistema socijalne zaštite. Paradoksalno, građanske stranke dobile su više podrške nego SPD. Angela Merkel danas ima koristi od toga što je SPD ojačao državu za krizu.

Bitka za centar

Postoje razlike u izbornim programima. SPD se zalaže za minimalce od 8,50 evra, sindikati su protiv. Strane u pregovorima trebalo bi same, bez zakonskih zahteva, da odrede minimalne plate. Što se tiče poreza, SPD se zalaže za to da bogati plaćaju veće poreze. Sindikat želi da smanje državni dug, a da istovremeno ne dođe do povećanja poreza. Ciljevi dve najveće stranke se razlikuju, ali, u celini, politička sredina dominira u programima obeju partija. Kancelarka svoj izborni program naziva „Umerenost i sredina“. I: „Dodatnih opterećenja za građanke, građane i privredu“, kod nje neće biti.

S obzirom na to da gotovo sve stranke žele da osvoje glasove neodlučnih birača, to šteti različitosti, kaže savetnik za odnose s javnošću Volfgang Rajke. „Danas više nema mesta za stranačku podelu.“ Prošli su dani kada se radilo o „Slobodi umesto socijalizma“ (izborni slogan Sindikata 1976). Čak i rasprava o nuklearnoj energiji još od Fukušime više nije kontoverzna tema.

Program se zove Merkel

Angeli Merkel to odgovara. Kancelarka ne osvaja položajem, već pre svega svojim stavom. Malo govori i malo iznenađuje, kontroliše svoje emocije i neguje umerenost svojim tipičnim položajem ruku: drži ih u položaju romba, pri čemu su joj palčevi i kažiprsti leve i desne ruke spojeni. „Prilično je normalna“, kaže istoričar Edgar Volfrum o kancelarki koja se priprema za svoj treći mandat. „Ona se ne ističe previše, i to je dobro“, kaže Volfrum, „tako s njom svako može da se poistoveti. To je njen recept za uspeh. Ona sama je program.“

Autori: Folker Vagener / Tihana Lohinski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković