Turska razmatra učešće u vojnoj intervenciji

Turska u svakom slučaju razmatra mogućnost uključivanja u koaliciju saveznika, protiv sirijskog režima, koju bi predvodile SAD, potvrdili zvaničnici u Ankari. Ipak, veliki bezbednosni rizik, zatim pravni i politički izazovi, ograničavaju manevarski prostor turske vlade za takvo delovanje.

U slučaju da se formira koalicija zemalja protiv režima Bašara Al Asada, Turska bi se pridružila, rekao je premijerov zamenik Bulent Arinc. "Ta međunarodna koalicija će verojatno biti sačinjena od 20 ili 25 zemalja. Turska bi se priključila sa željom da se prekine masakr u Siriji", dodao je turski zvaničnik i istakao da bi pridruživanje toj koaliciji bilo isključivo iz humanitarnih razloga. "Šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu napad otrovnim gasom nazvao je "napadom protiv čovečnosti" i naglasio da jedan takav zločin "ne može proći nekažnjeno". On je ponovio da je za Ankaru prioritet postizanje jedinstvenog stava o Siriji u Savetu bezbednosti UN. Međutim, Ankara je sve više frustrirana (ne)delovanjem SB UN.

Zbog Sirije Turska pred teškim odlukama

Više od dve godine, Turska Ujedinjene nacije poziva na multilateralnu intervenciju u Siriji i utvrđivanje zone zabrane letenja, ali do sada nije uspela da uveri ni saveznike na Zapadu, a ni regionalne partnere u potrebu za tim. Sada, kada se očekuje intervencija u Siriji, predvođena američkim snagama i Turska preispituje svoje planove o mogućim akcijama protiv sirijskog režima.

"Turska želi da odigra važnu ulogu u budućim dešavanjima", kaže novinar Serkan Demirtas u razgovoru za DW. "Ipak, mnoge stvari nisu jasne. Politički i vojni razgovori među saveznicima i partnerima i dalje traju", dodaje turski novinar.

Granica Turske sa Sirijom duga je 910 kilometara. Sukobi u poslednje dve i po godine imali su negativan uticaj na bezbednosnu situaciju u pograničnom području i stvorili nove pretnje za Tursku, koja je članica NATO saveza. Upućeniji ističu da bi se situacija mogla dodatno pogoršati, ukoliko se Turska direktno uključi u vojne operacije. Moguća osveta sirijskog režima, u kojoj bi se moglo posegnuti za hemijskim oružjem i dalje je velika briga političkih i vojnih lidera u Turskoj.

U slučaju vojne intervencije, od Ankare će se očekivati doprinos najviše u domenu obaveštavanja, ali i u vidu humanitarne i logističke podrške. Turska vlada će verovatno morati da ustupi svoje vojne baze saveznicima sa Zapada. U Turskoj postoje dve NATO baze, prilično blizu Siriji - Incirlik i Izmir. Strateški značaj baze nedaleko Incirlika, potvrđen je još tokom američkih napada na Iraka, 1990. godine.

Ništa bez saglasnosti SB UN i NATO saveza

Iako bi otvaranje baze u Incirliku, ali i drugim mestima bio jedan od načina, na koji bi turska vlada mogla da podrži međunarodnu koaliciju, pravno i politički Turska je vrlo ograničena u tim mogućnostima. "Prema sporazumu iz 1980. između SAD i Turske i dodatnom protokolu, koji definiše pravila korišćenja baze, neophodna je saglasnost SB UN ili NATO saveza", kaže Kagri Erhan, profesor na Univerzitetu u Ankari.

Ako ni NATO ni SB UN ne odobre izvršavanje vojnih operacija, dolazak američkih ili savezničkih snaga u Tursku mora da odobri turski parlament. U utorak, 27. avgusta, zamenik premijera Arinc, poručio je da vlada planira pripreme nove rezolucije, prema kojoj bi Turska mogla da se pridruži bilo kojoj međunarodnoj koaliciji u borbi protiv sirijskog režima.

Opozicija tvrdi da takav potez nije u skladu s Ustavom. "Bilo kakva intervencija bez usvajanja UN rezolucije, prouzrokovala bi regionalni požar", upozorava Faruk Logoglu, iz opozicione Republikanske narodne stranke.

"Nije važno koliko zemalja podržava intervenciju, ona neće imati međunarodni legitimitet", naglašava Logoglu. "Turska prvo mora da sačeka izveštaj UN inspektora o napadu otrovnim gasom u Siriji, kao i odluku Saveta bezbednosti UN", ističe ovaj turski političar.

Autor: Martin Kibler
Redakcija: Jakov Leon