Skrivene tajne „guglanja“

Korisnici širom sveta pretraživanje interneta zovu „guglanje“. Nema ni „bingovanja“ ni „jahuovanja“. „Guglanje“ pokazuje koliki je monopol firme Gugl i koliko za njim zaostaju drugi pretraživači. Primer za to je upravo pretraživač Bing iza koga stoji Majkrosoft. Brojke su jasne: oko 90 odsto svih pretraga u Evropskoj uniji, na primer, prolaze kroz portal Gugla. Sa druge strane, Bing ne može da računa ni na deset odsto tržišta, čak ni na domaćem terenu, u Americi.

Gugl koristi svoj dominantni položaj tako što kod internet-pretraga favorizuje sopstvene proizvode, kao što su Gugl mape ili Jutjub. Tako bar tvrde konkurenti. Grupa suparnika Gugla, uključujući Majkrosoft, ali i druge, manje kompanije, podnela je tužbu odeljku za zaštitu konkurencije pri Evropskoj komisiji 2010. godine. Gugl je, po svemu sudeći, sada spreman na ustupke – da bi izbegao veliku novčanu kaznu.

200 kriterijuma – jedna tajna

„Gugl nam je dao čitav niz predloga, ali te predloge nisu objavili. U svakom slučaju, uskoro ćemo pokrenuti testiranje na tržištu“, kaže Antoan Kolombani, portparol Evropskog komesara za zaštitu konkurencije. Za sada je poznato da će Gugl ubuduće morati da prikaže više linkova koji vode do stranica poslovnih rivala. Uz to, Guglovi servisi biće jasno označeni u rezultatima pretrage. Tako bi korisnici interneta u Evropskoj uniji dobijali drugačije rezultate pretraga nego korisnici u ostatku sveta.

Na koji će tačno način Gugl promeniti svoj pretraživač? Ta kompanija o tome za sada ćuti. Čak i stručnjaci kao što je Džo Beger iz računarskog časopisa „c't“ mogu samo uopšteno da govore o oko 200 kriterijuma za rangiranje Guglovih rezultata. „Najvažniji faktor je da na internet-stranicu vodi puno linkova sa drugih stranica, tada je on visoko rangiran“, objašnjava Džo Beger. Gugl ocenjuje stranicu i po tome koliko se često traženi pojam pojavljuje na njoj, kao i po broju posetilaca. „Pored toga, postoji naravno i dosta spekulacija o tome šta bi još moglo da bude važno, ali to je, u krajnjoj liniji, Guglova poslovna tajna.“

U svakom slučaju, zna se odakle dolaze podaci koji se koriste za sortiranje: posebni programi, takozvani „kroleri“ stalno lutaju po mreži i šalju reči i slike na centralni server. Korisnik pretraživača ne pretražuje ceo internet, već samo memoriju tih servera.

Lažna obećanja – neprijatne posledice

Evropska komisija ne može da zna šta se dešava iza kulisa firme Gugl. Ipak, u stanju je da oštro kazni neispunjena obećanja. Guglov konkurent Majkrosoft nedavno se uverio koliko neprijatne mogu da budu posledice držanja monopola. Naime, Majkrosoft je prekršio svoje obećanje da kupcima novih računara i operativnih sistema ponudi jasan izbor da pored Internet Eksplorera koriste i druge internet-pretraživače. Zbog toga su institucije Evropske unije kaznile tu kompaniju sa pola milijarde dolara.

Gugl će morati da proveri planirane izmene na tržištu u narednim nedeljama, objašnjava portparol Antoan Kolombani. Ishod testiranja zavisi od i od reakcije konkurenata, među kojima su i oni koji su podneli tužbu. Stručnjak za računare Džo Beger to kritikuje: „Sa moje tačke gledišta je jako teško da se donese pravedna presuda.“

Po pisanju nemačkog „Velta“ Gugl se možda ionako nalazi na silaznoj putanji, pa će tužbe konkurenata uskoro izgubiti smisao. Taj list tvrdi da pretraživač Gugla ne drži korak sa zahtevima internet-korisnika. Mnogi ljudi u Americi već prelaze na specijalizovane pretraživače. Na primer, kada korisnik želi da pronađe dobar kafić u nekom gradu, on upotrebljava aplikaciju koje je namenjena baš za tu svrhu.

Autori: Regina Menig / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković