Prema novom zakonu o medijima predsednika Vladimira Putina, rusko Ministarstvo pravde može da goni pojedine blogere i novinare, ali i svakog korisnika društvenih medija, kao „stranog agenta“. Dovoljno je da novinar dobije honorar ili drugu vrstu podrške iz inostranstva, ili da korisnici prosleđuju drugima sadržaje proizvedene u inostranstvu. Tako proizvedeni ili prosleđeni sadržaji se moraju etiketirati kao „strani agenti“.
Tome treba dodati i niz drugih administrativnih propisa i gnjavaža. U slučaju povrede tih propisa, prete visoke kazne. Kritičko novinarstvo i njegovo širenje bi trebalo da budu otežani i diskreditovani. A pre svega bi rastegljivim paragrafom o „stranim agentima“ trebalo da bude stvarana klima straha i autocenzure.
Kremlj odgovara samo još represijom
Novi zakon se nastavlja na dugu listu represivnih pooštravanja odredbi o digitalnom informacionom prostoru. Tek nedavno je donet zakon o ruskom internetu koji omogućava da se ruska mreža odvoji od globalnog interneta i da se on filtrira. Cilj je očigledno da se stvori izolovan digitalni prostor – slično kao i Kini ili Iranu.
Pošto je za to potrebno mnogo vremena i još više novca, Kremlj se obrušio na najslabiju kariku u lancu informisanja – na individuu koja u ruskom pravnom sistemu nema šanse na fer postupak. Apsurdni i strašni „Moskovski procesi“ protiv uhapšenih na letošnjim demonstracijama mnogo govore o užasima ruskog sistema.
Ruski novinari na meti
Mnogi izvrsni ruski novinari su sada zbog represivne situacije u redakcijama koje kontroliše Kremlj prešli u ruske medije u egzilu ili u velike zapadne medije na ruskom poput DW, Radija Liberti, Glasa Amerike ili Bi-bi-sija. Samo još u tim ponudama u egzilu i zapadnim medijima, rusko slobodno, kritično, mnogostrano i pametno novinarstvo i dalje živi.
Da bi takvim medijima otežao život, ruski parlament je još 2017. doneo zakon koji je odredbe o „stranim agentima“ koje postoje od 2012. proširio i na one koji nude informacije, a nemaju sedište u Rusiji. Zbog tog etiketiranja, takve organizacije moraju da redovno podnose izveštaje o svom finansiranju, ciljevima, izdacima i osoblju.
Etiketu „agenta“ je tada dobilo samo devet ponuđača medijskih sadržaja koje finansiraju SAD. Drugim medijima kao što je DW se pretilo da će dobiti istu takvu etiketu, ali se to do sada nije desilo.
To sada, kanda više nije dovoljno za maltretiranje tih velikih medijskih kuća. Umesto da se direktno usmeri na njih, novi zakon o medijima se okomio na pojedine ruske novinare koji rade za te navodne „strane agentske medije“. I na uticajne korisnike društvenih mreža.
Putin se plaši Navalnog i razmišlja o 2024.
Novi Zakon o medijima je jasan napad na slobodu informisanja koja je ustavom zagarantovana svim građanima Rusije. Ali, Putinova elita moći odavno ne haje za Ustav kada treba očuvati vlast.
A nezadovoljstvo naroda i sve veća popularnost vođe ruske opozicije Alekseja Navalnog uznemirili su rusko vođstvo. S obzirom da su izbori za Dumu 2021. i da je veliko pitanje hoće li Putin i posle 2024. moći da se održi na vlasti, poslednji prostori za kritičko novinarstvo na ruskom jeziku bi pravovremeno trebalo da budu zatvoreni.