Opasnost od „odliva mozgova“ iz EU

Elena Silvestra ima 25 godina i traži posao. Ona živi u Madridu i tamo je diplomirala pravo i međunarodnu trgovinu. Pre nekoliko godina, to bi joj obezbedilo dobro plaćen i siguran posao. Ali, ta vremena su prošla.

„Mogu da dobijem samo radno mesto sa malom platom. Trebalo bi da radim 40 sati nedeljno i da dobijem samo 300 evra“, kaže Elena. Ona je zato morala da se vrati roditeljima.

Najdramatičnije u Španiji i Grčkoj

Mladi ljudi kao što je Elena moraju da trpe punu snagu ekonomske krize. Zbog njenog uticaja, nezaposlenost među mladima porasla je sa 15 na 23 procenta. Prema podacima Evrostata (Evropskog zavoda za statistiku), 5,6 miliona mladih između 15 i 24 godine nema posao. Najgore je u krizom pogođenim zemljama poput Španije i Grčke – tamo je više od polovine mladih radnog mesta. Đaci i studenti su izuzeti iz tih istraživanja.

Konstantin Gurdžijev, profesor ekonomskih nauka sa Triniti koledža u Dablinu zna zašto recesija najviše pogađa mlade: „Mladi radnici su slabije povezani u sindikalnim organizacijama nego stariji, a pri tom nemaju ni stalna radna mesta. Za firme je mnogo skuplje da otpuštaju starije radnike, nego one mlađe.“

Rizik po socijalni mir

Što je manje zaposlenih među mladima, manje je i poreskih prihoda za državu. Uz to, smanjuje se količina kupljenih dobara. Mladi ljudi na ivici egzistencije ne zasnivaju porodice, ne kupuju nekretnine ni automobile. Ali, nije u opasnosti samo privredni rast. Ugrožen je i sistem socijalne zaštite, jer se on bazira na tome da zaposleni mladi plaćaju za starije.

U jednom trenutku, to može da ugrozi i socijalni mir, kaže profesor Gurdžijev. Mlada generacija smatra da su ih konzervativci i socijaldemokrate ostavile na cedilu, što ide na ruku ekstremističkim pokretima i partijama. Nedavni neredi mladih pripadnika socijalno ugroženih slojeva društva u Parizu, Londonu i Stokholmu ne slute na dobro, smatra Gurdžijev.

Rešenje je van EU

Ova tema od početka godine okupira i političare. Šefovi država i vlada zemalja Evropske unije krajem juna su u Briselu usvojili program o borbi protiv nezaposlenosti mladih. Cilj je da svaka mlada osoba dobije ili radno mesto, ili praksu, ili mogućnost daljeg usavršavanja, i to u roku od četiri meseca od početka potrage za poslom. Za taj program će se iz briselske kase izdvojiti šest milijardi evra. Ipak, ostaje otvoreno pitanje koliko će takve mere biti od pomoći.

Profesor Gurdžajev za današnju omladinu ima pomalo neočekivan savet: dobro obrazovani ljudi bi trebalo da emigriraju iz Evropske unije. A upravo to želi i Elena: „Ako se stvari ne promene, razmišljam o tome da odem u inostranstvo. Definitivno ne želim da idem u Englesku ili Nemačku, jer tamo ima previše Španaca. Ali, razmišljam da odem u Latinsku Ameriku.“

Autori: Mihael Hartlep / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković