O veri se ne pregovara – ekumena ni na vidiku

Ekumena, svojevrsno pomirenje, ujedinjenje, razumevanje konfesija unutar hrišćanstva navodno je jedan od ciljeva Vatikana. Tokom posete Nemačkoj, koja ima gotovo podjednako rimokatolika i protestanata, očekivao se napredak u pomirenju te dve konfesije, ali do njega nije došlo.

Der noje tag iz Vajdena: „To je bila prava korpa! Ne, papa domaćinima nije doneo poklon u vidu ekumene. Umesto toga, govorio je o ‘političkom nerazumevanju vere’. Drugačije rečeno, ekumena nije pitanje kompromisa, o njoj se ne može pregovarati, ona mora rasti – i nemoguće ju je na silu stvoriti. Ako iz Erfurta dolazi signal, onda je to sledeće: Ekumena ostaje dugoročni projekat. Brzog uspeha i napretka neće biti. Papa neka druga pitanja smatra hitnijim, pre svega budućnost vere u svetu koji je sve više bezbožnički.“

Nirnberger nahrihten: „Naravno da je papa u pravu govoreći da se, kada je vera u pitanju, čovek ne može opustiti, popustiti – samo da bi drugima ugodio. Isto tako je naivno očekivati da poglavar katoličke crkve na poklon donese ekumenu – kao što se domaćinima u posetu donosi cveće. Ali, postavlja se pitanje: zašto katolici i protestanti, već decenijama, jedan za drugim potpisuju dokumente o razumevanju dok hrišćani u crkvenim zajednicama od toga nemaju baš ništa.“

Lajpciger cajtung: „Njegovo kruto držanje i naglašavanje tradicije jesu i deo njegove uloge: Benedikt se vidi kao predstavnik Hrista i kao takav nije pozvan da iznosi svoje lično mišljenje. Ipak, on mora da drži na okupu katoličke vernike širom sveta, koji bi se u slučaju jakog talasanja, raspršili pod njegovim prstima. Proces laganog približavanja ide dalje. Na žalost, čini se da je baš papa najveća prepreka za ekumenu.“

Rajn cajtung iz Koblenca i Majnca: „To što je papa govorio da brzog napretka u ekumeni neće  biti, njemu je logično: Dok je on Benedikt XVI papa, kompromisa kod sakramenata katoličke crkve neće biti. Drugi to mogu da shvate ili ne. Postoji sigurno razlog zašto je neko katolik, a neko protestant – ili pak ni jedno ni drugo.“

Manhjamer morgen: „Nema sumnje, papa je često, jasno i radosno naglašavao sve ono što povezuje katolike i protestante. Istovremeno je ukazivao na to da udaljavanje od crkve i kriza vere, sve više ugrožavaju to zajedničko. Upravo taj proces, u kojem crkve gube vernike, trebalo bi da donese poleta ujedinjenju hrišćana, teološki i organizaciono.“

General ancajger iz Bona: „Ipak, prevladava pozitivno: S jedne strane jer je Benedikt XVI fokus skrenuo na suštinu ekumene, naime zajedničku veru, a s druge strane jer je ohrabrio da se tim putem nastavi dalje. Erfurt je ojačao uzajamno poverenje a to je osnova za nastanak zajednice. Papa nije došao sa zahtevima niti je nešto odbio, a pogotovu nije nastupio kao konzervativac. On je pre svega naglasio značaj teologije koja je danas često zapostavljena u obe crkve. Ostaje nada da se razgovor sa ’bratom Benediktom’ neće prekinuti, već da će biti sve intenzivniji. To bi se svakako isplatilo.“

Kelner štat ancajger: „Na treba očekivati ništa senzacionalno, izjavio je Benedeikt XVI pre posete Nemačkoj. Tu se sveti otac prevario. Jer njegov odnos prema protestantima je bio senzacionalan – senzacionalno ravnodušan, arogantan, čak pomalo grub. Na poziv da se učini napredak u ekumeni on je kratko ukazao da se o veri ne pregovara. To nije dostojno teologa ranga Jozefa Racingera i graniči se sa vređanjem sagovornika … Susret u Erfurtu je mogao da bude dirljiv i inspirativan. Ovako, bio je primer katoličke samodovoljnosti, a što se tiče ekumene – prava katstrofa.“

Priredila: Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević