Novi krug sankcija

Posle nedelju dana „procenjivanja situacije“, Evropska unija primenila je novi krug sankcija protiv Rusije. Ovoga puta na „udaru“ su se našli ruski bankarski, naftni i sektor za proizvodnju oružja, a na evropsku „crnu listu“ dodata su još 24 imena onih kojima je zbog podsticanja krize u Ukrajini zabranjen ulaz i zamrznuta imovina na teritoriji EU. Sankcije u vidu pristupa evropskom tržištu kapitala pooštrene su za ruske državne banke, a zabrana kreditiranja uvodena je i za tri najveće ruske naftne kompanije: Rosnjeft, Transnjeft i Gasprom Njeft (ogranak Gasproma koji se bavi proizvodnjom i distribucijom nafte).

U Briselu navode da su merila po kojima su ove kompanije „ciljane“ bile njihovo vlasništvo (većinski vlasnik u sva tri slučaja je Ruska Federacija) i visina godišnjih prihoda kompanija. Evropske sankcije odnose se i na isporuku tehnologije koja je Rusiji potrebna za istraživanje zaliha nafte na velikim dubinama i na Arktiku. Istovremeno, ni jedan od sektora proizvodnje i isporuke ruskog gasa nije obuhvaćen evropskim restriktivnim merama.

Evropska unija zabranila je i izvoz one robe u Rusiju koja se može koristiti istovremeno i u vojne i civilne svrhe. Tako su se na listi sankcionisanih kompanija našli ruski proizvođači borbenih aviona Mig i Suhoj, zatim tenkova i helikoptera, kao i proizvođač oružja marke Kalašnjikov.

Pored tih ciljanih ekonomskih mera, zemlje-članice dodale su nova 24 imena na svoju „crnu listu“. Sada se tako među 119 osoba kojima je zabranjen ulaz na teritoriju EU i zamrznuta sredstva nalaze lideri istočno-ukrajinskih separatista Aleksandar Zaharčenko i Vladimir Kononov, kao i Vladimir Žirinovski, ruski ultra-desničar, i Segej Čemezov, predsednik kompanije Rostek i blizak saradnik predsednika Putina.

Lavrov: Evropske sankcije podrivaju mirovni proces u Ukrajini

I dok u Briselu naglašavaju da cilj sankcija prema Rusiji ostaje isti, a to je pronalaženje mirnog i održivog rešenja za krizu na istoku Ukrajine, ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov nove sankcije EU ocenjuje kao „izbor koji podriva mirovni proces u Ukrajini.“ Iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije poručuju da je „Moskva očekivala podršku za mirno rešenje krize od svih odgovornih snaga u Evropi: „Brisel i šefovi država Evropske unije treba da daju jasan odgovor svojim građanima zašto su oni predmet rizika od konfrontacije, ekonomske stagnacije i gubitka posla“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Za sada se još spekuliše kako bi Moskva mogla da odgovori na novi krug evropskih sankcija. Posle uvođenja zabrane na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU, sada se pominje mogućnost zabrane uvoza, za sada samo polovnih automobila iz Evrope, ali i „niza industrijskih proizvoda od kojih naši evropski partneri više zavise od Rusije, nego Rusija od njih“, navodi ekonomski savetnik Kremlja Andrej Belusov.

Jedan od kontra-mera koju je pominjao sam premijer Ruske Federacije Dimitrij Medvedev, bila je i zabrana preleta preko ruske teritorije za evropske avio-kompanije. Diplomatski izvori u Briselu navode da je mogućnost takve kontra mere bila, između ostalog, i razlog da se Finska početkom nedelje usprotivi uvođenju novog kruga evropskih sankcija Rusiji, uzimajući u obzir letove finskog nacionalnog avio-prevoznika, koji uglavnom saobraćaju preko teritorije Rusije. Još ranije su Češka i Slovačka upozorile na štetne posledice novih sankcija prema Rusiji na nacionalne privrede zemalja članica.

Ekonomski udarac za obe strane

U Evropskoj uniji kažu da je još rano da se iznose procene efikasnosti evropskih sankcija protiv Rusije. Ono što jesu činjenice, to je da je tokom „rata sankcijama“ između EU i Rusije, kao dva najveća trgovinska partnera, rublja dostigla novi rekordni minimum u odnosu na dolar, dok se evropska privreda ponovo se nalazi na rubu recesije. Istovremeno došlo je i do smanjenja isporuke ruskog gasa Austriji, Slovačkoj i Poljskoj.

I dok iz Evropske unije ocenjuju da to može biti uzrokovano „tehničkim problemima“ vezanim za održavanje gasovoda i punjenje ruskih zaliha, a Gasprom navodi da se pridržava „ ugovorenih normi“, mnogi u tome vide i znak upozorenja Rusije Uniji. Očekujući eventualni odgovor ruske strane na novi krug sankcija u EU, oni navode da će se nastaviti sa procenom poštovanja prekida vatre na istoku Ukrajine i primene mirovnog plana i dodaju da bi „suspenzija ili prilagođavanje sankcija“ bilo moguće u zavisnosti od situacije na terenu. Navodi se da su „vidljivi prvi pozitivni koraci“, ali da se „situacija i dalje razvija". „Razvoj situacije“ dakle ostaje pod znakom pitanja, kako na bezbednosnom, tako i ekonomskom polju evropskog kontinenta.