Nezadovoljni studenti, tvrdoglavi političari

Nema ni najmanje dileme oko toga da ideja o Evropi kao kontinentu koji ujedinjuje sve univerzitet u jednu mrežu zvuči privlačno i fascinantno. Stoga ni najmanje ne čudi da se u međuvremenu u reforme školskog sistema prema „Bolonji“ uključilo 47 zemalja, dakle čak i mnoge koje nisu članice Evropske unije. Kada je uvedena, „Bolonja“ je obećavala studentima više mobilnosti, mogućnost studija na nekoliko fakulteta, lakši pristup tržištu rada i još štošta drugo.

Danas, 13 godina kasnije, mnogi uviđaju da mnoge od ovih ideja nisu mogle biti sprovedene u delo. No uprkos tome, kako se čini, za sada niko ne želi da odustane od reforme. Naprotiv. Ovih dana su se predstavnici ministarstava nauke i obrazovanja zemalja koje su 1999. godine uvele ove reforme sastali u Bukureštu. Reč je o redovnom sastanku koji se održava svake godine, svaki put u nekom drugom gradu.

Više stresa, loš kvalitet učenja

U međuvremenu je već svima poznato da većina studenata nije zadovoljna načinom i organizacijom studija prema „Bolonji“. Novi način studija od njih zahteva mnogo više rada u mnogo kraćem vremenskom razdoblju što, kako kažu, donosi velika opterećenja, stres, nekvalitetno učenje. Pa ipak, politika i stručnjaci s područja visokog školstva još uvek od reforme ne žele odustati iako i oni uviđaju nedostatke. Jedan od njih je recimo problem oko priznavanja diploma i pojedinih ispita na fakultetima drugih gradova i država.

„Po ovom pitanju imamo velikih problema“, kaže student Julian Hiler iz Udruženja nemačkih studenata. S njime se slažu i njegove rumunske kolege. „Osim toga, za studente u našoj zemlji najveći problem predstavlja finansiranje studija. Mnogi bez nekog studentskog posla ne mogu da prežive, a kada rade to se onda odražava na kvalitet njihovih studija“, kaže Daniela Aleksej iz rumunskog Udruženja studenata.

„Bolonja“ je važna za budućnost

Ovi vrlo konkretni problemi iako za studente gorući, gotovo da i nisu došli na dnevni red sastanka u Bukureštu, iako su neki od učesnika na neki način ipak podržali studente. Tako je recimo Lesli Vilson, glavna poverenica Udruženja evropskih univerziteta, naglasila da je zbog finansijske krize „opasno ugrožen san o Evropi kao jedinstvenom fakultetskom području“. Ona je naglasila da „Bolonja“ doduše nije baš poboljšala situaciju na univerzitetima, ali da je ipak itekako važna za budućnost. „Potrebni su nam visokokvalifikovani mladi ljudi i upravo zbog toga moramo više raditi na ciljevima koje smo si zacrtali u početku. A to su: mobilnost, ujednačene diplome, bolja saradnja između fakulteta“, rekla je Vilsonova.

Helge Braun, državni sekretar u Ministarstvu obrazovanja i nauke u Berlinu, na situaciju gleda slično. „Jedna od važnijih tema, možda čak i najvažnija tema je zaista – mobilnost. Danas je doduše za mnoge studente sasvim normalno da godinu ili dve provedu na studijama u inostranstvu, no uprkos tome, broj onih koji to čine još uvek je niži od 20 posto. Na tome moramo i dalje da radimo“, rekao je Braun. Po njegovom mišljenju, mnogi od još postojećih problema će se s godinama relativizovati i verovatno rešiti sami od sebe.

Studenti po pravilu nisu toliko optimistični iako se i oni nadaju, kako se moglo čuti u Bukureštu, da će se situacija s vremenom poboljšati, odnosno, „Bolonja“ usavršiti. „To očito nije projekat koji će trajati samo nekoliko godina već će biti potrebne generacije“, rekao je Julian Hiler i dodao da današnji studenti samim time od ove reforme mogu da profitiraju tek delimično.

Autori: Armin Himelrat / Željka Telišman
Odg. urednik: Nemanja Rujević