Neonacistički teroristi na optuženičkoj klupi

Još krajem prošle godine je Državno tužilaštvu u Karlsrueu pred minhenskim sudom podiglo optužnicu protiv Beate Čepe koja se tereti za članstvo u desnoekstremističkoj, terorističkoj organizaciji Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU) kao i protiv četiri osobe za koje su sumnja da su podržavali i pomagali NSU. Još pre početka procesa u javnosti su počele da kolaju informacije o biografijama optuženih koje se delom zasnivaju na zvaničnim zapisnicima sa saslušanja koji su prosleđeni medijima, a delom na podacima do kojih su došli levičarski aktivisti i koji su objavljeni na internetu.

Prvooptužena, 37-godišnja Beate Čepe, tereti se za saučesništvo u ubistvu osmorice ljudi turskog i grčkog porekla, kao i za ubistvo dvoje policijskih službenika u Hajlbronu. Optužena je i za pokušaj ubistva u dva bombaška napada NSU izvršena u Kelnu.

Glavna optužena

Pripadnost Beate Čepe desnoekstremističkoj sceni je nesporna. Brojne fotografije i video-snimci svedoče o njenom učešću na desničarskim okupljanjima u više nemačkih gradova. Sa 18 godina se pridružila jednoj neonacističkoj grupi u Jeni u kojoj je upoznala Uvea Mundlosa i Uvea Beharta, dvojicu kasnijih članova NSU. Iako potiče iz akademski obrazovane porodice, prekinula je pohađanje srednje škole i počela da zarađuje kao pomoćnica molera. Policija je 1998. godine u njenom stanu pronašla oružje i nacistički propagandni materijal. Već tada se Čepe sumnjičila da učešće u izradi bombi. Kada je policija objavila poternicu za njom, pobegla je u ilegalu. Pretpostavlja se da je krajem 2011, kada je NSU otkriven, izazvala eksploziju u jednoj stambenoj zgradi u Cvikauu kako bi uništila dokaze.

Četiri pomagača

Dvojicu bivših članova tirinškog ogranka desnoekstremističke stranke NPD Ralfa Volebena (37) i Karstena S. (33) optužnica tereti za to da su nabavili oružje kojim su izvršeni zločini, pištolj marke Ceska, model 83 s prigušivačem. Pre nego što je Ralf Voleben počeo „karijeru“ u NPD-u, sa Benhartom, Mundlosom i Beate Čepe je delovao u neonacističkoj grupi „Kameradšaft Jena“, a zajedno sa Karstenom S. bio je aktivan i u tirinškom savezu desničarskih grupa „Tiringer hajmatšuc“.

Voleben je informatičar, on pravi i održava interne-stranice. Karsten S. je autolakirer. On tvrdi da je 2000. godine okrenuo leđa desničarskoj sceni zbog neprijateljstva na koje je tamo naišao nakon što se izjasnio kao homoseksualac. On je spreman da bude krunski svedok tužilaštva, priznaje da je kupio oružje kojim su počinjeni zločini i navodno ga predao Ralfu Volebenu. Volebena tereti još jedan svedok koji tvrdi da je informatičar godinama novčano pomagao NSU-trojku – Čepe, Mundlos, Benhart.

Andraa E. (33) iz Brandenburga je, prema optužnici, učestvovao u jednom bombaškom atentatu u Kelnu i u pljačkama banaka koje su vršili NSU-ovci. Pretpostavlja se i da njegova firma za video-produkciju „Aemedig“ u Cvikauu napravila i propagandni film sa Pink Panterom u kojem grupa priznaje da stoji iza zločina nad dosljenicima i u kojem se žrtve ismevaju. Nakon otkrića NSU-a u vozilu za kampovanje Andrea E. pronađen materijal koji nesporno dokazuje njegovu upletenost u mrežu desničarskog terorizma.

Vozača viljuškara Holgera G. (38) optužnica tereti za podršku NSU. On živi u blizini Hanovera, a rodom je iz Jene i veruje se da je od 1997. do 2004. bio član ekstremno militantne grupe „Slobodni nacionalisti Hanovera“, ali je, u međuvremenu, desničarskom nasilju okrenuo leđa. I Holger G. priznaje svoju umešanost – istražiocima je rekao da se u maju 2011. sastao sa NSU-trojkom i da je Benhartu nabavio pasoš. Pošto liči na Benharta, on ga je od 2001. snabdevao dokumentima – ličnom kartom, vozačkom dozvolom, karticom za zdravstveno osiguranje.

Zašto samo četvorica?

Iskazi Holgera G. teško terete Ralfa Volebena. Prema njima je Voleben imao vodeću ulogu u krugu pomagača članova NSU. Njegova kooperativnost sa vlastima se isplatila – Vrhovni sud je sredinom 2012. povukao nalog za hapšenje protiv njega.

S obzirom na to da se broj osoba za koje se smatra da su pomagali i podržavali NSU do danas popeo na 129, mnogi se pitanju zašto na suđenju u Minhenu na optuženičkoj klupi sede samo četvorica pomagača. Vlasti na te prigovore odgovaraju navodima da su u toku brojni istražni postupci za koje im još treba vremena.