Nemački strah od Kine i Rusije

Ruski napad na Ukrajinu uticao je i na poglede Nemaca na bezbednosno-politička pitanja. Spoljni odnosi, i politički i ekonomski, upravo se preispituju. Sve češće se pritom pogled usmerava i prema Kini, delom i zbog toga što tu zemlju ovih dana posećuje kancelar Olaf Šolc.

Aktuelno istraživanje javnog mnjenja „Nemački trend“ koje za ARD sprovodi institut Infratest-Dimap, pokazalo je da samo devet odsto ljudi s pravom glasa u Kini vidi pouzdanog partnera Nemačke. Pre pet godina tog mišljenja je bilo 36 odsto ispitanika. To je znatno „zahlađenje“ nemačkih stavova prema Kini.

Na Kinu nemačko stanovništvo gleda s nepoverenjem, a slična doza nepoverenja postoji i u odnosu prema Rusiji (10%). Strah od toga da bi Rusija mogla da napadne i druge evropske zemlje nešto je opao od početka rata u Ukrajini, ali je i dalje na visokom nivou – 61 odsto.

Što se tiče država koje se smatraju „globalnim faktorima pretnje“, Rusija je prošla mnogo gore od Kine – za Rusiju to kaže 86 odsto ispitanika, a za Kinu „samo“ 63 procenta.

Kako dalje s Kinom?

Šta to znači za budućnost trgovinskih odnosa, posebno sa Kinom? Ta zemlja je na kraju krajeva već šest godina najvažniji trgovinski partner Nemačke. Po tom pitanju 1.307 ispitanika u okviru reprezentativnog istraživanja „Nemački trend“ nema baš jednoznačno mišljenje.

Doduše, gotovo 90 odsto ispitanih od zahteva od vlade u Berlinu da Nemačka postane generalno ekonomski nezavisnija od nedemokratskih zemalja. Samo svakoj petoj ispitanoj osobi su po pitanju odnosa prema Pekingu važniji ekonomski interesi od zalaganja za ljudska prava u Kini.

Ipak, po pitanju buduće ekonomske saradnje s Kinom nema jedinstva među ispitanim nemačkim građanima: polovina njih zalaže se za smanjenje obima saradnje, ali isto toliko njih se zalaže i za nastavak saradnje u postojećom obimu ili čak za intenziviranje kooperacije.

Mnogo jasniji je stav po pitanju ulaganja Kineza u nemačku infrastrukturu – većina tu ideju odbacuje. Nemačka vlada nedavno je dala odobrenje za preuzimanje udela od 24,9 odsto u jednom od četiri kontejnerska terminala Luke Hamburg od strane kineske državne brodarske kompanije „Kosko“ (Cosco). Sedam od deset ispitanika (69%) smatra da je to pogrešan potez.

Više diplomatije, manje oružja

Spoljnopolitička tema broj jedan u Nemačkoj i dalje je rat u Ukrajini. Što se tiče simpatija prema jednoj od dve sukobljene strane, Nemci su i dalje znatno bliži Ukrajincima. Otprilike svaka druga ispitana osoba (47%) Ukrajinu smatra pouzdanim partnerom Nemačke, a samo svaka deseta (10%) to isto kaže za Rusku Federaciju.

No, u odnosu na istraživanje sprovedeno u martu ove godine, smanjila se razlika u stavovima po tom pitanju: tada je 63 odsto ispitanih bilo za Ukrajinu, a samo šest procenata za Rusiju.

I dalje nema jedinstva ni po pitanju vojne i ekonomske reakcije Nemačke na ruski napad na Ukrajinu. Poslednje istraživanje o tome sprovedeno je u avgustu. I dalje četvoro od deset ispitanih smatra da je aktuelna podrška Ukrajini (slanjem oružja) primerena, oko petine njih smatra da je podrška Nemačke u tom kontekstu suviše mala, a 30 odsto smatra da je Nemačka do sada poslala previše vojne opreme u Ukrajinu.

Istovremeno, 31 odsto ispitanih smatra da je obim aktuelnih ekonomskih sankcija protiv Rusije primeren, 37 procenata izjavljuje da on nije dovoljan, a 27 odsto smatra da se sa sankcijama preteralo. Po tom pitanju mišljenje ispitanih se gotovo uopšte nije promenilo u odnosu na anketu iz oktobra ove godine.

Drugačije stvari izgledaju kod pitanja vezanog za diplomatske napore Nemačke: više od polovine ispitanih smatra da Berlin ne čini dovoljno u pogledu pronalaska diplomatskog rešenja. To je 14 procentnih bodova više nego u junu 2022.

Demohrišćani na 28 odsto

Što se tiče trenutnog raspoloženja nemačkog biračkog tela, opozicioni demohrišćani (CDU/CSU) i dalje uživa najveću podršku. Kada bi se izbori za Bundestag održali ove nedelje, oni bi mogli da računaju na 28 odsto glasova, baš kao i prošlog meseca. Zeleni su (također nepromenjeno) trenutno na 19 procenata.

Promena ima kod socijaldemokrata – dva procenta više za SPD nego pre mesec dana. Time se stranka kancelara Šolca izjednačila sa Zelenima na 19 odsto. Alternativa za Nemačku (14%) i FDP (6%) kotiraju se nešto slabije nego u prošlom istraživanju, a Levica i dalje uživa podršku pet odsto nemačkih birača.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.