1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemački neuspeh u Avganistanu

8. januar 2024.

Nemačka vlada je 2021. prekasno prepoznala da talibanski islamisti preuzimaju vlast. I suviše malo je obraćala pažnju na svoje tamošnje saradnike koji su ugroženi, pokazuje istraživanje magazina „Cajt“.

https://p.dw.com/p/4ay25
Oni su uspeli: lokalni saradnici iz Avganistana po dolasku u Nemačku
Oni su uspeli: lokalni saradnici iz Avganistana po dolasku u NemačkuFoto: Patrick Pleul/dpa-Zentralbild/dpa/picture alliance

Ovo je priča o okretanju glave na drugu stranu, o ignorisanju, o katastrofalno pogrešnoj političkoj proceni. Ovo je priča o Avganistanu i Nemačkoj u leto 2021.

A radi se o tome zašto nemačka vlada nije uočila da islamistički talibani u toj zemlji nasilno preuzimaju vlast i zašto nije dovoljno vodila računa o hiljadama lokalnih saradnika nemačkog Bundesvera na Hindukušu.

Istraživanje „Cajta“

Priču je objavio „Cajt“. Novinarima tog nemačkog nedeljnika omogućen je pristup hiljadama stranica dosijea, beleški, dnevnih izveštaja, mejlova nemačkih ministara i zapisnika sa sastanaka državnih sekretara, kao i onima iz kancelarskog kabineta. Reč je u stvari strogo poverljivim dokumentima koji su ipak, eto, procurili u novine.

U to vreme, 2021. godine, Nemačkom je još uvek vladala koalicija Demohrišćana (CDU/CSU) i Socijaldemokrata (SPD). Kancelarka je bila Angela Merkel, a izbori za Budnestag trebalo je da se održe za samo nekoliko nedelja. Zaboravljeni rat u Avganistanu bio je još dalje nego inače i predstojeće promene u toj zemlji uopšte nisu bile u fokusu Nemaca.

Upozorenja ambasadorke iz SAD

„Cajt“ piše da je ambasadorka Nemačke u SAD Emili Haber 6. avgusta dojavila da će SAD uskoro napustiti Avganistan i da Amerikanci smatraju da to verovatno znači i kraj vlade u Kabulu koju podržava Zapad. Berlin u početku, međutim, uopšte nije reagovao. Krizni tim trebalo je da bude formiran tek 16. avgusta, iako je u međuvremenu počelo da stiže sve više informacija o povratku talibana na vlast.

Neposredno pre nego što se nemačka vlada konačno suočila s realnošću, kada su talibani 15. avgusta osvojili glavni grad Kabul, na brzinu je 13. avgusta održan i taj krizni sastanak.

Nemačka ambasadorka u SAD Emili Haber
Pre mnogih drugih je upozoravala na talibane: nemačka ambasadorka u SAD Emili HaberFoto: Bernd von Jutrczenka/dpa/picture alliance

Šolc govori za DW, nekoliko dana pre pada Kabula

A dva dana ranije, 11. avgusta, tadašnji nemački ministar finansija Olaf Šolc dao je intervju Dojče veleu. Socijaldemokrata je tada bio kandidat svoje stranke za kancelara na jesenjim izborima, na kojima će na kraju i pobediti. Ali u tom trenutku, 11. avgusta, novinari DW su ga pitali zašto Nemačka i dalje u Avganistan deportuje one kojima je odbijen zahtev za dobijanje azila i da li je situacija tamo postala suviše opasna. Šolc je odgovorio ovako: „Nemačka je zemlja koja je primila mnogo izbeglica, ali spremnost da se one prihvate podrazumeva i da onaj ko je u Nemačkoj počinio ozbiljne kriminalne radnje ne može očekivati da će moći ovde i da ostane.“

O situaciji u samom Avganistanu Šolc nije rekao ništa. Na pitanje zašto ambasadori mnogih država EU više ne misle da su takve deportacije ispravne, on je rekao: „Za to postoji odgovarajuća procedura, koja se ne zasniva na mišljenjima, već na proceni situacije koja se zasniva na velikom broju informacija o situaciji sa licu mesta. I upravo je to procedura koja se redovno odvija, pa i u Avganistanu“, rekao je Šolc.

List „Cajt“ u svom izveštaju daje međutim primer koji očigledno pokazuje da nemačka vlada u to vreme nije bila obaveštena o stvarnoj situaciji u Avganistanu. Savezna obaveštajna služba (BND) je 3. avgusta, na upit nemačke vlade kada bi talibani mogli da formiraju svoj emirat, odgovorila sledeće: „Prema sadašnjoj proceni, to je scenario koji će se verovatno odigrati najranije za dve godine.“ Dve nedelje kasnije, Avganistan je bio u rukama islamista.

Roderih Kizeveter (CDU): I dalje imamo odgovornost za lokalno osoblje
Roderih Kizeveter (CDU): I dalje imamo odgovornost za lokalno osobljeFoto: Bernd Elmenthaler/IMAGO

Oklevanje da se spasu lokalni saradnici

Ima još: sredinom avgusta, druge zemlje – SAD, Velika Britanija, Holandija i Danska – počele su da evakuišu svoje građane i lokalno avganistansko osoblje. Ali, Berlin nije. Operacija spasavanja Nemaca počela je tek 16. avgusta. Vojnici Bundesvera su više od deset dana na aerodromu u Kabulu vodili žestoke borbe s talibanima kako bi što većem broju ljudi omogućili da odlete kući.

Žene u Kabulu protestuju protiv toga što talibani zatvaraju kozmetičke salone
Žene u Kabulu protestuju protiv toga što talibani zatvaraju kozmetičke saloneFoto: AFP/Getty Images

Danas, skoro dve i po godine kasnije, za Roderiha Kizevetera, stručnjaka za spoljnu politiku i bezbednost CDU-a u Bundestagu, Avganistan je simbol spoljne politike bez odlučnosti i snage. On za DW kaže: „Članak ’Cajta’ u suštini pokazuje strateško slepilo nemačke bezbednosne politike, politike koja ignoriše upozorenja, pokušava da izbegne da preuzme odgovornost sporeći se oko nadležnosti i sama doprinosi humanitarnoj katastrofi ne preduzimajući pravovremene, proaktivne mere.“

Lokalno osoblje i izborna kampanja

Danas se Istražni odbor Bundestaga prvenstveno bavi time zašto je u Nemačkoj tako neodlučno prihvatano lokalno avganistansko osoblje. Kako prenosi „Cajt“, posebno je problematično ono što se može pročitati u jednoj belešci iz kancelarskog kabineta u kojoj se citira tadašnji ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (CSU), a koji je rekao: „U narednih nekoliko nedelja ne bi trebalo da se započne nikakva veća diskusija o izbeglicama“. Jer, prihvatanje izbeglica je loša tema tokom predizborne kampanje.

Jedino se tadašnja ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer (CDU) zalagala za velikodušno prihvatanje lokalnog osoblja, ako padne vlada u Kabulu. Kramp-Karenbauer se za to po prvi put založila u decembru 2020. godine, a zatim je to više puta i ponovila.

Zvanično – prema „Cajtu“ – tada je avionima odvezeno oko 5.340 ljudi, uključujući i 216 lokalaca, dakle ljudi koji po prirodi svog posla i zbog toga što su godinama radili za Nemce navlače na sebe mržnju talibana. Međutim, kako navodi nemački list, njih oko 12.000 još uvek čeka da otputuje u Nemačku.

Nekoliko dana pre ulaska talibana u Kabul Olaf Šolc je dao intervjuu za DW
Nekoliko dana pre ulaska talibana u Kabul Olaf Šolc je dao intervjuu za DWFoto: DW/R. Oberhammer

Nemačka danas praktično nema nikakav uticaj na Avganistan

Danas je, međutim, sposobnost nemačke vlade da učini bilo šta za narod Avganistana izuzetno ograničena. Roderih Kizeveter za DW kaže: „Mi ipak i dalje imamo političku odgovornost za lokalne saradnike i njihove porodice koji čekaju da napuste zemlju. A imamo i moralnu odgovornost za avganistansko civilno stanovništvo, posebno za žene koje se nalaze pred socio-ekonomskom, a i čisto ekonomskom katastrofom.“

Više od 17 miliona građana Avganistana je u opasnosti od akutne gladi, a preko šest miliona pogođeno je vanrednom situacijom u vezi sa snabdevanjem hranom.

Na dan 16. novembra 2001. Bundestag je, još uvek pod utiskom napada na SAD 11. septembra te godine, odlučio da se uključi u borbu protiv terorizma u Avganistanu. Početkom 2015. Bundesver je dobio novi mandat, otada je naime bio zadužen za obuku avganistanske vojske. Tokom čitave misije u Avganistanu život su izgubila 53 nemačka vojnika.

Roderih Kizeveter danas svodi otrežnjujući zaključak: „Nemačka u Avganistanu praktično više nema nikakvu ulogu, jer talibanska vlada nije priznata, što znači da dostava humanitarne pomoći ili ekonomske saradnja u principu nisu mogući.“

Nemačka je 2001. želela da Avganistancima donese slobodu i demokratiju, ali više od dve decenije kasnije od toga nije ostalo gotovo ništa.