Nemačka: Kako smanjiti XXL parlament?

Nemačka ima najveći demokratski birani parlament na svetu – u njemu se trenutno gužva 736 poslanika. Zapravo, samo kineski Narodni kongres koji se okuplja jednom u pet godina broji više delegata, ali tamo ionako nema velikih rasprava, a odluke su donete unapred.

DW donosi pregled najvažnijih pitanja i odgovora o tome zašto je Bundestag glomazan i da li je moguća reforma.

Koliko bi „trebalo“ da ima poslanika?

Tačno 598. Nemačka je, naime, podeljena na 299 izbornih jedinica u kojima se direktnim glasanjem biraju kandidati imenom i prezimenom. Njima treba relativna većina glasova kako bi postali poslanici.

Još 299 poslanika trebalo bi da se bira po proporcionalnom sistemu, dakle sa partijskih lista.

To znači da svaki Nemac na izborima za Bundestag ima dva glasa. Takozvanim prvim glasom glasa se za osobu u svom okrugu, a drugim glasom za određenu partiju.

Otkud onda višak?

Izborni zakon predviđa da odnos snaga u parlamentu mora odgovarati odnosu „drugih“ glasova među partijama. Ako, recimo, nemački Liberali uzmu deset odsto „drugih“ glasova, onda moraju imati deset odsto poslanika, bez obzira da li je neki njihov kandidat osvojio neki okrug direktno „prvim“ glasovima.

Nevolja je što neke stranke osvoje veći broj okruga direktno nego što bi im „pripalo“ na osnovu udela „drugih“ glasova.

Recimo, bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) osvojila je u Bavarskoj 45 od 46 izbornih okruga, ali je na nivou cele Nemačke dobila svega 5,2 odsto „drugih“ glasova (logično, jer za njih mogu glasati samo građani iz Bavarske).

Kako bi se obezbedilo da tih 45 direktnih poslanika zaista čini odgovarajući procenat, Bundestag „raste“, a druge partije dobijaju dodatne mandate. Zato je teoretski moguće da parlament broji i devetsto, možda i hiljadu poslanika.

Još nije došlo dotle, ali svaki put ima sve više poslanika. Ranije je bilo lako, dok su dve velike stranke skoro sve delile među sobom. Ali danas Nemci glasaju šarenije, pa se daleko razilazi raspodela direktnih mandata i udela glasova, što vodi povećanju broja poslanika.

Šta je predlog Vlade?

Vlada Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala hoće da eliminiše „višak“ mandata. To bi značilo da neki okruzi ostaju bez direktnog predstavnika. U aktuelnom parlamentu, CSU bi tako imala jedanaest poslanika manje – tačno onoliko koliko odgovara njihovom udelu „drugih“ glasova. Od pobednika u okruzima, otpadali bi oni sa najmanje ubedljivom pobedom.

„Sve stranke prepoznaju da je potrebno smanjivanje Bundestaga, ali istovremeno sitničavo paze da same ne snose posledice reforme“, kaže za DW Klaus Štive, profesor politikologije sa Katoličkog univerziteta Ajhštat-Ingolštat.

Nije čudo da se CSU najviše protivi predlogu, a sa njima i veća sestrinska Hrišćansko-demokratska unija (CDU). Oni kažu da je skandal da pojedini izborni okruzi ostanu bez direktnih predstavnika.

Štive pak misli da i danas postoji problem demokratske legitimacije. Moguće je, recimo, da u nekom izbornom okrugu kandidat sa svega 25 odsto glasova bude ispred ostalih te uđe u parlament.

Zašto se hoće smanjenje?

Osim što stalno širenje parlamenta zadaje muke majstorima koji vazda uglavljuju nove stolice u salu za sednice, negde treba i smestiti kancelarije za tolike ljude i njihove saradnike. Takođe se kaže da preglomazan parlament donosi samo više „poslanika iz zadnjih klupa“, koji niti mogu niti se trude da se istaknu u parlamentarnom radu.

„U vremena kriza, inflacije i visokih cena energenata, građani sa pravom očekuju da i politika stegne kaiš“, kaže za DW poslanik Liberala Konstantin Kule, navodeći još jedan razlog.

Građani nemaju razumevanja za XXL Bundestag. Prema jednoj anketi, čak 78 odsto Nemaca misli da je sadašnji broj poslanika previsok. Trenutno toliki parlament košta budžet 1,4 milijarde evra godišnje.

Da li će reforma uspeti?

Kako je jasno da bi reforma u ovom ili onom pravcu uvek više odgovarala nekoj od partija – ili onima koje kupe više direktnih mandata, ili onima koje imaju veće procente – to se godinama traži kompromis. Ali njega nikako nema.

Teoretski, vladajućoj koaliciji treba prosta većina glasova za reformu, i tu većinu imaju. Njihov predlog bi mogao na glasanje u Bundestagu već do Uskrsa. Tamo će onda poslanici glasati – da ih bude manje.

Demohrišćani će se opirati do kraja i verovatno tražiti i mišljenje Ustavnog suda. No liberalni političar Kule kaže da ga to ne brine: „Ocenjujem naše šanse pred Ustavnim sudom kao dobre.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.