„Mi, na sreću, nismo uveli Bolonju“

Zura je opet krenuo od početka. Po drugi put studira pravo i pravne nauke, iako je u Gruziji već završio četvorogodišnje studije: „Kada sam diplomirao, želeo sam da pronađem posao u nekoj od međunarodnih organizacija , ali mi nije polazilo za rukom. Moja gruzijska diploma nije priznata u EU. Zato sam rešio da počnem sa studijama u Nemačkoj i to ponovo pravo.“

Zura Karaulašivili ima 24 godine i po drugi put je upisao peti semestar, ali to mu, kaže, ne smeta: „Ja sam građansko pravo već položio, ali mogu li to računati? Ipak to nije nemačko, već gruzijsko građansko pravo, i to je potpuno logično. Svaka država ima svoj pravni sistem.“

Nemačka specifičnost

I svaka evropska država ima svoju pravnu nauku. U Nemačkoj su te studije strožije normirane i završavaju sa takozvanim drugim državnim ispitom. Studenti prvo uče pravne osnove, a onda se usmeravaju na jednu granu. Potom dva semestra praktično nestaju u bibliotekama. U takozvanom repetitorijumu obnavlja se čitavo, do tada naučeno gradivo, sledi ispitni maraton i nakon 4 do 5 godina prvi državni ispit. Drugi državni ispit se polaže nakon pripravničkog staža i još nekoliko ispita i tek tada student prava postaje diplomirani pravnik i može tražiti posao kao advokat ili sudija.

Ipak jedna nemačka specifičnost je teško razumljiva stranim studentima, kaže Zura: „Ovde dolaze studenti preko programa ’Erazmus’ na jedan ili dva semestra i uvek pitaju: Dakle ti studiraš bečelor. Ne. Master? Ne, ne ni master, ja polažem državne ispite. Prvi državni ispit obično objašnjavam kao više od bečelora, a manje od mastera - nešto između.“

Ranije su osim državnih ispita postojale diplomske i magistarske studije, koje su, nakon uvođenja bečelora i mastera ukinute. Takozvani Bolonja-proces izjednačava nivoe studiranja u celoj Evropi i tako olakšava razmenu studenata. Pravnici, lekari i katolički teološki univerziteti nisu do sada bili uključeni u taj proces. Na sreću, kaže profesor Bern Hajnrih, dekan Pravnog fakulteta na berlinskom Humbolt Univerzitetu, inače veliki protivnik Bolonjskog procesa, posebno u pravnim naukama.

„Prvo, na pravu se još izučava 90 odsto nacionalnog zakonodavstva, tako da razmena unutar Evrope, koju podstiče ovaj sistem, za pravnike nema smisla. Drugo, I drugo, ovim se ugrožava zvanje pravnika u nemačkoj, u tradicionalnom smislu, jer više neće biti prvog i drugog državnog ispita“, kaže profesor Hajnrih.

Uvođenje „Bolonje“ – politička odluka

Štaviše, profesor Hajnrih se nada da će se i do sada reformisane studije vratiti tradicionalnim nemačkim diplomama. Ne i Burkhart Danc, referent za akademska pitanja u berlinskom Medicinskom fakultetu Šarite. I lekari u Nemačkoj studije završavaju državnim ispitima.

„Mnogo i dugo smo razmišljali o tome na Šariteu i došli smo do prvih pomaka: Mi želimo novi sistem studiranja koji dogovara Bolonja procesu. Ali smo svesni i toga da je to politička odluka koju treba objasniti u mnogim institucijama i da Nemačka za to još nije spremna“, kaže Danc.

Lekari školovani po tradicionalnom sistemu ubeđeni su da je reč o programu koji savršeno garantuje da će nakon svih godina studiranja sa univerziteta zaista otići pravi lekar. Do sada master studije za to nisu mogle da garantuju, a kamoli bečelor. Ipak, na Šariteu tvrde suprotno. Da ma političke volje, moglo bi se organizovati tako da nakon BA I MA diploma studenti polažu dalje državne ispite. Pa bi recimo onom ko želi da bude medicinski novinar, bila dovoljna bečelor diploma. Nemačko visoko školstvo nije jedino koje se drži starih studijskih sistema. BA- i MA-diplome iz medicini nude u Evropi jedino Švajcarska i Holandija.

Autorke: Nadine Vojcik / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković