1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
PravosuđeBliski Istok

Šta ako se Netanjahu nađe na poternici?

21. maj 2024.

Haški tužioci traže da se izda nalog za hapšenje protiv Netanjahua, njegovog ministra odbrane i vođa Hamasa. DW donosi odgovore na najvažnija pitanja o posledicama eventualne međunarodne poternice.

https://p.dw.com/p/4fKzk
Galant i Netanjahu bi mogli da budu na poternici
Galant i Netanjahu bi mogli da budu na poterniciFoto: Shir Torem/IMAGO/UPI Photo

Vlada u Tel Avivu zabrinuto gleda prema Hagu, gde svoje sedište ima Međunarodni krivični sud (MKS). Tamošnji glavni tužilac Karim Kan zatražio je da se izda nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, kao i ministra odbrane Joava Galanta. Razlog su sumnje na ratne zločine i zločine protiv čovečnosti nad Palestincima.

Tužioci takođe hoće poternice za tri vodeća čoveka islamističkog militantnog Hamasa zbog terorističkih napada na Izrael u oktobru prošle godine. 

Kakvu vrstu krivičnog postupka bi MKS mogao da pokrene protiv Netanjahua?

Međunarodni krivični sud vodi istrage isključivo protiv pojedinaca. Aktivan je samo ako je osoba osumnjičena da je vršeći vodeću funkciju odgovorna za jedan od četiri osnovna zločina: genocid, teške ratne zločine, zločine protiv čovečnosti ili agresorski rat.

MKS još od 2021. istražuje nasilje u Gazi u leto 2014, te moguće ratne zločine protiv navodno odgovornih u Izraelu. Prema sopstvenim informacijama, Krivični sud vodi istrage pod istom optužbom i protiv boraca Hamasa. Takođe su u toku i istrage o nasilju izraelskih doseljenika na Zapadnoj obali.

Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu utvrđuje krivicu pojedinaca
Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu utvrđuje krivicu pojedinacaFoto: Klaus Rainer Krieger/reportandum/IMAGO

Pritom bi trebalo da se uzmu u obzir i najnovija dešavanja u ratu: taj rat je počelo nakon što je 7. oktobra 2023. militantni islamistički Hamas u Izraelu ubio oko 1.200 ljudi i kidnapovao više od 240 talaca. Hamas je klasifikovan kao teroristička organizacija od strane brojnih zapadnih država, uključujući i zemlje-članice EU i SAD.

Prema vlastima u Pojasu Gaze predvođenim Hamasom, u vojnoj akciji Izraela koja je usledila kao odgovor na taj napad, do sada je ubijeno više od 35.500 ljudi. Te informacije se ne mogu nezavisno proveriti.

Kada Međunarodni krivični sud može da vodi istragu protiv izraelskih državljana?

Međunarodni krivični sud u principu sme da se aktivira samo ako države ne mogu ili ne žele da procesuiraju gorepomenute zločine na nacionalnom nivou. Trenutno je, i zbog rata koji je u toku, malo verovatno da bi izraelski sudovi mogli da pokrenu krivične postupke protiv šefa vlade, ministara ili rukovodstva vojske.

Pored toga, sud mora da priznaje ili matična država počinioca – Izrael to ne čini – ili zemlja u kojoj su počinjeni navodni zločini. Ovo drugo bi moglo da dođe u obzir, jer su Palestinske teritorije pristupile Ugovoru o Međunarodnom krivičnom sudu.

Pored Izraela, Međunarodni krivični sud ne priznaju ni SAD, Kina, Rusija i Indija, kao ni gotovo sve arapske države, niti Iran. Ako nijedno od pogođenih područja nije ugovorna strana MKS, samo Savet bezbednosti UN putem rezolucije može naložiti Sudu da se aktivira. To je, na primer, bio slučaj kada se radilo o Sudanu i Libiji.

Šef ruske države Vladimir Putin, koji je optužen pred MKS, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima nije morao da strahuje da će biti uhapšen i odveden u Hag, jer ta zemlja ne priznaje nadležnost MKS
Šef ruske države Vladimir Putin, koji je optužen pred MKS, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima nije morao da strahuje da će biti uhapšen i odveden u Hag, jer ta zemlja ne priznaje nadležnost MKSFoto: Andrei Gordeyev/Sputnik/AP Photo/picture alliance

Kakve bi posledice međunarodna poternica imala za izraelskog premijera?

Nalog za hapšenje još nije na snazi, njega tek sud treba da odobri. Pre svega, to je znak da MKS dovoljno ozbiljno shvata optužbe protiv sumnjive osobe.

Kako MKS navodi na svom sajtu, taj sud izdaje nalog za hapšenje samo ako sudije smatraju da je neophodno da se dotična osoba uopšte pojavi na suđenju. Prisustvo osobe je neophodno u procesu MKS. Drugi razlozi mogu biti da sudije strahuju da bi optuženi mogao da ometa postupak ili da počini nova krivična dela.

Međutim, pošto MKS nema sopstvenu policiju koja bi uhapsila osumnjičene, malo je verovatno da će se članovi izraelske vlade zaista naći pred sudom u Hagu.

Ipak, nalog za hapšenje bi ozbiljno ograničio međunarodnu slobodu kretanja Netanjahua i ministara koji su možda takođe traženi, jer sve 124 ugovorne strane MKS dužne su da uhapse tražena lica na svojoj teritoriji i predaju ih sudu.

Tako se na primer Vladimir Putin drži podalje od većine međunarodnih sastanaka otkako je sud izdao nalog za hapšenje protiv njega zbog otmice ukrajinske dece u Rusiju. Predsednik Ruske federacije putuje samo u države koje ne priznaju MKS.

Međunarodni sud pravde (MSP), takođe sa sedištem u Hagu, nadležan je za sporove među državama
Međunarodni sud pravde (MSP), takođe sa sedištem u Hagu, nadležan je za sporove među državamaFoto: AP

Kakve veze ima mogući nalog za hapšenje sa optužbama za genocid?

Istragu Međunarodnog krivičnog suda ne treba mešati sa optužbom za genocid koju su neke države podigle protiv Izraela. Južnoafička Republika, između ostalih, optužila je Izrael pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) zbog velikog broja poginulih u ratu u Pojasu Gaze. I taj sud je u Hagu, ali ne istražuje pojedince, niti izdaje naloge za hapšenje. On je isključivo odgovoran za sporove između država.

Krajem januara ove godine, MSP je priznao „opasnost od genocida u Pojasu Gaze“. Međutim, hitan zahtev Južnoafričke Republike da Izrael prekine sva neprijateljstva, nije odobren. Nakon te početne odluke, suđenje za genocid će se verovatno nastaviti mesecima ili godinama.

*ovaj članak je prvobitno objavljen krajem aprila 2024, a zatim dopunjen novim informacijama. Najpre je objavljen na nemačkom.