Kako smanjiti priliv izbeglica sa Kosova?

Koliko ljudi trenutno stiže sa Kosova u Nemačku?

Prema navodima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, tokom šest nedelja od početka godine, u Nemačku je doputovalo 18.000 kosovskih Albanaca. Zbog enormno velikog priliva, samo deo njih je mogao da podnese zahtev za azil. Tokom čitave prošle godine, takav zehtev je podnelo 7000 pridošlica sa Kosova. Prema procenama kosovskih medija, svakog meseca njih 20.000 dođe u Zapadnu Evropu. Kosovo tim ljudima ne nudi nikakve perspektive: oko trećine stanovništva živi sa 1,42 evra na dan, a 60 odsto mladih je bez posla. Nemačka ambasada u Prištini je bila upozorila saveznu vladu na „masovni egzodus“. „Ovaj nagli porast je veliki problem“, kaže Štefan Majer, portparol poslaničkog kluba CDU/CSU u Bundestagu. Mnogi gradovi i opštine u Nemačkoj su trenutno preopterećeni zbog velikog broja izbeglica; prošle godine se ukupan broj zahteva za azil povećao za 60 odsto na oko 200.000. Konzervativni ministri unutrašnjih poslova više nemačkih saveznih država sada traže da se Kosovo proglasi za sigurnu zemlju porekla.

Šta bi tačno značilo proglašenje Kosova „sigurnim“?

Izbeglice iz „sigurnih zemalja“ i dalje smeju da podnose zahteve za azil, koji se potom individualno razmatraju. Ali, postupak traje mnogo kraće i prisilno vraćanje takvih ljudi u otadžbinu je mnogo lakše. Osim toga, postoji i „efekat filtera“, kako to kaže Bernd Mesovic iz organizacije Pro azil. Ako se nečiji zahtev odbije kao „očigledno neosnovan“, vrlo je otežano i pobijanje tog stava sudskim putem. Zbog toga mnogi advokati ni ne žele da zastupaju izbeglice koje i pored toga reše da se obrate sudu.

Savezni zavod za migraciju i izbeglice će sada svaki zahtev građana Kosova razmatrati najviše dve nedelje. Tako će njihovi zahtevi biti obrađivani isto tako brzo kao što se to čini sa zahtevima građana Bosne i Hercegovine, Makedonije i Srbije. To što su te zemlje početkom oktobra proglašene za „sigurne“, nije dovelo do smanjenja broja njihovih građana koji traže azil u Nemačkoj. Građani Kosova već sada nemaju realnu šansu da dobiju azil: više od 99 odsto njihovih zahteva se odbija. Zbog toga se ti ljudi, po dolasku u Nemačku, više ne raspodeljuju dalje po gradovima, već mogu da budu poslati na Kosovo direktno iz prvog prihvatilišta u koje dospeju.

Hoće li nove odredbe stupiti na snagu?

Ne zna se. Prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova, nemačka vlada trenutno ne planira da Kosovo proglasi za sigurnu zemlju porekla. Bavarska želi da podnese Veću saveznih država odgovarajuću zakonsku inicijativu. Neke savezne države dele taj stav, dok se one u kojima su ministri policije socijademokratski političari još ne izjašnjavaju. Prošle godine nije uspela inicijativa Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova da se Albanija i Crna Gora proglase za sigurne zemlje – Socijaldemokrate, Zeleni i Levičarska stranka su bili protiv.

O kakvim daljim merama se razmišlja?

Nemačka vlada namerava da na mađarsko-srpsku granicu pošalje 20 policajaca. Tamo bi trebalo pojačati i službu Fronteks za zaštitu spoljnih granica EU. Osim toga, u vozovima koji saobraćaju između Budimpešte i Beča su pojačane policijske patrole. Planira se i podrška srpskoj policiji, koja će dobiti dodatnu opremu i instruktore. „Najbolje je da se ljudi već na spoljnoj granici odvrate od ulaska u EU“, kaže političar CSU Štefan Majer, i dodaje da tu meru treba dopuniti brzim postupkom vraćanja pridošlica tamo odakle su i došli. „Samo tako će građanima Kosova postati jasno da traženje azila u Nemačkoj nema smisla.“

Imaju li građani Kosova zaista razloga da traže azil?

„Moguće je da ima pojedinačnih slučajeva političkog progona ili progona na etničkoj osnovi“, kaže Majer. Ali, on tvrdi da to u najvećem broju slučajeva nije tako. „U slučaju da neka zemlja bude proglašena sigurnom, još uvek postoji mogućnost individualne provere svakog pojedinačnog zahteva.“

Bernd Mesovic iz organizacije Pro Azil smatra da progon postoji: „Tokom proteklih godina je bilo mnogo izbegličkih talasa pre svega Aškalija i Roma“. Romi su na Kosovu pod takvim pritiskom da radije žive u najgorim uslovima u Srbiji i Crnoj Gori; „Među Albancima – koji čine većinu sadašnjih pridošlica – ne vidim u nekoj većoj meri problem progona“, kaže Mesovic, ali kada se neka zemlja proglašava sigurnom, to se radi na osnovu sveukupne situacije.“