Josipović: Evropa je naša zajednička kuća

Dojče vele: Predsedniče Josipoviću, 1. jul 2013. predstavlja istorijski dan za Hrvatsku i za EU. U kojoj meri će članstvo Hrvatske i pomeranje granica EU na Balkanu uticati na region i vaše susede?

Ivo Josipović: „Mislim da će se odraziti samo pozitivno. Sa jedne strane pokazaće da Evropa prima one koji ispune uslove, koji se reformišu i pokažu da su u mogućnosti da učestvuju na velikom tržištu koje se zove EU. I ne samo na tržištu, već i u drugim vrednostima kao što su mir i saradnja. Čini mi se da će Hrvatska isto tako biti u poziciji da pomogne susedima, tehnički i politički, i da ostvari svoju želju da i susedi uđu u EU. Za Hrvatsku je to strateški interes. Često se zaboravlja da je temeljni razlog postojanja EU upravo mir i saradnja, a onda sve drugo. Mi članstvo svih zemalja na području Jugoistočne Evrope smatramo velikim mirovnim procesom koji će koristiti svim državama i svim narodima.“

Hrvatska obećava pomoć susedima na njihovom putu ka članstvu u EU. Istovremeno, znamo da su pristupni pregovori Hrvatske često bili blokirani od strane njenog suseda Slovenije. Da li vidite mogući potencijal za takvu ulogu Hrvatske u slučaju BiH, Srbije ili Crne Gore?

„Ne, to se sigurno neće dogoditi. Mi smo u Saboru doneli deklaraciju kojom se izričito kaže da se otvorena pitanja, kojih je, nažalost, još puno među nama, neće koristiti ili zloupotrebiti u pristupnim pregovorima.“

Nedavno ste ocenili da između Hrvatske i Srbije „nema ledenog doba“. Ipak, činjenica je da ima otvorenih pitanja. Kako ocenjujete odnose Zagreba i Beograda u ovom trenutku?

„Napravio bih razliku između opštih odnosa među državama i možda, ponekih, nesporazuma zbog ove ili one izjave. Ako gledamo naše odnose deset ili pet godina unazad i uporedimo ih sa sadašnjim, onda mislim da je razlika vidljiva i velika. Saradnja na istraživanju sudbine nestalih je dosta jača u poslednje vreme, a to su najvažnija politička i moralna pitanja ne samo u odnosima između država već i u odnosu države prema građankama i građanima. Sa Srbijom imamo otvoreno pitanje granice na Dunavu. O tome se razgovara i to nije 'vruće' pitanje u smislu da bi izazivalo tenzije. Ako bude potrebe ići će se na neku arbitražu ili pred međunarodni sud. Dakle, to je pitanje koje 'stoji', ali 'ne peče'. Imamo i pitanje povratka izbeglica koje je važno i za Srbiju i za Hrvatsku. Tu su otvorena brojna imovinska i sukcesijska pitanja, kao i povratak umetničkih vrednosti otetih za vreme rata u Hrvatskoj. Mnoge su vraćene, a neke se još traže. Postoje i različiti lični problemi građana i obe države su dužne da rade na tome da svojim građanima olakšaju život. Postoje i razlike u gledanju na istoriju. Te razlike će u jednoj meri i ostati. Sa time se moramo pomiriti, ali nas to ne sme sprečiti da gledamo u budućnost i gradimo bolje i kvalitetnije mostove od onih koji su postojali do sad.“

Kako vidite sudbinu međusobnih tužbi Hrvatske i Srbije za genocid?

„Naša je nastala u vreme kada ničega od ovoga o čemu sam govorio nije bilo. Neke će možda začuditi činjenica da mi danas imamo i sporazum o vojnoj saradnji dveju država. Tužbe za genocid su nastale u vreme kada se nisu ispunjavala očekivanja ni u pogledu saradnje sa Haškim sudom dok sad vrlo dobro sarađujemo na kažnjavanju ratnih zločina. Sada su ipak neke nove okolnosti. Ono što se ja uvek pitam, a to je na našim vladama da odluče, jeste da li ako možete nešto da rešite razgovorom i dogovorom, tužbe imaju smisla? Trebalo bi proceniti i kakvi su izgledi, pravna praksa, ali to je, u slučaju Hrvatske, u nadležnosti vlade.“

Da li je sastanak sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem 'na vidiku'?

„Predsednik Nikolić, po onome što sam čuo, dolazi, kao i premijer republike Srbije, na našu proslavu pristupanja EU. Razgovaraćemo sasvim sigurno u neko dogledno vreme i o nekom službenom sastanku. Moja je želja, a mislim da i u Srbiji dele to mišljenje, da nijedan sastanak ne bi trebalo da bude samo formalne prirode, nego da moramo da nađemo nešto ozbiljno što bismo ponudili našim građanima kako bi takve susrete prihvatili sa odobravanjem i kao rezultat ozbiljnog političkog napora da nam bude bolje.“

Za drugog vašeg suseda, BiH, kaže se da u ovom trenutku najviše zaostaje na putu evrointegracija. Koliko će Hrvatska, iz pozicije članice EU, biti u mogućnosti da pomogne BiH da krene napred? I da li će se ulaskom u EU promeniti odnos Hrvatske prema bh Hrvatima?

„Često me ovih dana pitaju hoće li se dogoditi da se BiH 'isprazni' od Hrvata. Moram da kažem da Hrvati nisu jedini koji imaju naše državljanstvo. Imaju ga i veliki broj Bošnjaka i dobar broj Srba koji žive u BiH. Lično verujem da tako nekog 'pokreta velikih razmera' neće biti. BiH je njihova domovina i verujem da će većina ostati u svojim kućama. Ono što će biti mali problem jeste pitanje šenegenske granice. Ja se zalažem da među nama ne bude 'kineskog zida' i da u pregovorima EU i svake od zemalja nađemo načina da ta granica bude što mekša. Što se same BiH tiče, mi najveći doprinos susedu možemo da damo na način što ćemo jasno da kažemo da podržavamo BiH kao nezavisnu državu, što se ne mešamo u njihove unutrašnje stvari i što im naše dobre usluge dajemo onda kada oni to od nas zatraže. Kada je pak reč o Hrvatima u BiH, mi imamo ustavnu obavezu da se brinemo o održavanju tih veza, pomaganju Hrvatima i to činimo kroz neke od najuspešnijih investicija u BiH, kao što su recimo bolnice. A bolnicu ne koriste samo Hrvati, koriste je svi. Lično se nadam da ćemo kroz nastavak saradnje, dobre ideje, bolju trgovinu i primenu evropskih načela pomoći BiH da ojača i bude ono upravo ono što njeni građani žele.“

„Predsedniče Josipoviću, kako, posle 20 od osnivanja, vidite ulogu Tribunala u Hagu na odnose u regionu? Da li Vi primećujete ono što je tužilac Serž Bramerc ocenio kao 'promenu percepcije i pravnog tumačenja' u poslednjim odlukama tog suda?

„Ja sam jedan od onih koji su silno zagovarali i danas zagovaram međunarodno pravosuđe kada su u pitanju najteži zločini. Posle ovih 20 godina rada Tribunala stvari svakako nisu crno-bele. Haški sud je imao svojih dobrih odluka. Sa nekima možemo ili ne moramo lično da budemo zadovoljni. Ono što je važno jeste da je Haški sud postavio put ka stalnom međunarodnom sudu. Mi u Hrvatskoj smo nezadovoljni recimo Vukovarom, nezadovoljni što neki zločini nakon Oluje nisu kažnjeni, ali mislim da je to u prvom redu greška tužilaštva. Mislim da se nije išlo po najvažnijim pravnim standardima već su postojale neke ambicije koje ne idu sa pravosuđem i to je šteta. Zato ljudi nemaju osećaj da je Haški sud do kraja ispunio svoju misiju da se kazne svi koji su odgovorni za zločine. Kada je reč o zločinima koji su počinjeni u Hrvatskoj, sve države moraju raditi na tome da se počinioci kazne, bez obzira na nacionalnost i ko je bio žrtva. Dakle da sumiram: mislim da je Haški sud pozitivan fenomen u istoriji, ali da nažalost nije iskoristio ono što mu je bilo na raspolaganju kao instituciji od koje se puno očekivalo.“

Za kraj ovog razgovora, šta ćete Vi, kao predsednik nove članice EU, 1. jula 2013. poručiti svojim susedima, nekadašnjim republikama eks Jugoslavije?

„Moja poruka je da je Evropa naša zajednička kuća.“

Autorka: Marina Maksimović, Zagreb
Odgovorni urednik: Ivan Đerković