Izbori usred rata

Izborna kampanja na sirijskom državnoj televiziji izgledala je ovako: dramatična muzika, tenkovi voze preko polja i brda, muškarci u vojnim uniformama sa mitraljezima na gotovs pretrčavaju otvoreni prostor. Prijateljski gledajući u kameru, vojnici zovu gledaoce da izađu na izbore: „Tvoj glas je tvoje oružje. Mi ćemo braniti tvoju odluku, svi idemo da glasamo“. U video-spotu ne vidi se protiv koga su vojnici krenuli u borbu. Takođe, ostaje nejasno zašto sirijski građani svoj glas treba da koriste kao oružje.

Kampanja se uglavnom odvijala na državnim ili režimu bliskim medijima. U anketi zvanične sirijske novinske agencije Sana, koju je ona napravila na ulicama Damaska, prolaznici kažu da su uzbuđeni zbog izbora. Mnogo se priča o demokratiji, slobodnoj volji birača i njihovim očekivanjima. Jedna mlada žena kaže: „Želim predsednika koji Siriji donosi sigurnost i koji se pridržava nacionalnih i patriotskih principa. Jer, Sirija pripada svima.“

Tri kandidata

Na ovim izborima prvi put je dozvoljeno kandidovanje više od jednog kandidata. Međutim, novim izbornim zakonom predviđeno je da kandidati moraju dokazati da su deset godina bez prestanka živeli u Siriji, da nisu osuđivani od strane bilo kog suda i da imaju odobrenje najmanje 23 poslanika. Opozicija je zakonom isključena.

Stari i najverovatnije novi šef države, Bašar al Asad od 2000. vlada zemljom. Taj 48-godišnji oftalmolog je pre 14 godina nasledio svog oca Hafeza al Asada, koji je vladao Sirijom skoro 30 godina. Druga dva kandidata uglavnom su nepoznati javnosti. Maher al Hadžar je član komunističke partije bliske režimu i poslanik u sirijskom parlamentu. Hasan al Nuri je biznismen i bivši poslanik.

Zemlja u ratu

Zvanično, sirijska vojska vodi herojski rat protiv terorista. Pre tri godine, počeo je ustanak protiv Asadovog režima, mirnim demonstracijama za političke reforme, kasnije s ciljem da se zbaci predsednik. U mesecima koji su usledili opozicija je počela oružanu borbu – Sirija je od tada u građanskom ratu.

Ostaje nejasno kako će se izbori održati u zemlji koja je u ratnom stanju. Prema podacima UN, 40 odsto sirijskog stanovništva je u izbeglištvu. Skoro tri miliona Sirijaca je registrovano u susednim zemljama, kao izbeglice UNHCR-a (Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice). Šest i po miliona ljudi raseljeno je unutar Sirije. U ratu je do sada život izgubilo oko 160.000 ljudi, sudeći po podacima sirijskih aktivista za ljudska prava.

Prema statističkim podacima nezavisne organizacije VDC (Violation Documentation Center in Syria) u aprili je u proseku ginulo 97 ljudi. Delovi Sirije, sever i istok zemlje, su pod kontrolom različitih frakcija oružane opozicije i kurdskih partija. Alepo, drugi po veličini grad Sirije, podeljen je između opozicije i režima.

Glasanje po starom receptu

Bašar Jusef,sirijski novinar, ipak veruje da će Sirijci moći da glasaju u oblastima pod kontrolom režima. To će ići kao i na prethodnim izborima u Siriji, pre izbijanja revolucije, kaže Jusef. Studenti i državni službenici će biti primorani da glasaju.

„Službenicima je već rečeno da na dan izbora ne mogu da uzmu bilo kakvo odsustvo“, kaže mladi novinar. Bilo je glasina da će na dan izbora na barikadama biti proveravano da li su ljudi glasali. „Mnogi se iz straha odlučuju da odu na glasanje.“

Sirijska opozicija kompletno bojkotuje izbore. Sirijska Nacionalna koalicija SOC, najveća sirijska opoziciona koalicija u inostranstvu, u izjavi za štampu je izbore nazvala „pozorištem“ koje služi samo da bi Asad ostao na vlasti.

Borbe će se nastaviti, kaže Jusef. Za oružanu i nenasilnu opoziciju, predsednik Asad je izgubio legitimitet još 2011, od izbijanja revolucije. „Možda će izbori i pobeda Asada“, zaključuje Jusef, „pristalicama režima biti nešto kao simbolično zadovoljstvo.“