Izbori u Siriji: Farsa tokom krvoprolića

Statistika u Siriji ne daje precizne rezultate. U toj zemlji trenutno se nalaze 24 posmatrača Ujedinjenih nacija. Njihovo prisustvo bar donekle je smanjilo nasilje. Prema rečima Hivina Kakoa iz „Sirijske opservatorije za ljudska prava“, od njihovog dolaska 10. aprila, broj ljudskih žrtava u oružanim sukobima samo neznatno se smanjio.

Brojevi su zastrašujući. Prema podacima „Opservatorije“, od dolaska posmatrača UN, u Siriji je stradalo skoro 500 ljudi. Ipak, podaci koji stižu iz te zemlje su sve samo ne precizni. Dok „Opservatorija“ navodi da je od izbijanja sukoba poginulo 8.000 ljudi, „Sirijski nacionalni savet“ barata sa brojkom od 14.000 mrtvih.

Kojim podacima verovati? U svakom slučaju, sve je manje indicija da je režim Bašara al Asada impresioniran prisustvom posmatrača. Takođe, uopšte nije sigurno da će se nasilje smanjiti nakon povećanja broja posmatrača sa sadašnjih 24 na 200.

Čak i sirijska opozicija trenutno se pre oslanja na sopstvenu vojnu silu pre nego na diplomatske napore emisara svetske organizacije. Protekle nedelje, u sredu 2.5, grupa dezertera ubila je 22 sirijska vojnika. Dan kasnije, sirijskom novinaru i kritičaru režima Faisu Sari (62) naoružani ljudi odveli su dvojicu sinova iz stana. On nije mogao da potvrdi da li to hapšenje predstavlja upozorenje njemu lično, ili je reč o široj akciji hapšenja.

Parlamentarni izbori kao farsa

Trenutno ima malo indicija da je režim spreman da ispuni uslove iz plana od šest tačaka specijalnog izaslanika UN Kofija Anana. Takođe je neizvesno da li se za danas (7.5.) zakazani parlamentarni izbori mogu tumačiti kao izraz ozbiljne volje za reformama ili kao mali politički ustupak. Hivin Kako iz „Sirijske opservatorije za ljudska prava“ smatra da su izbori farsa. „Kako da građani izađu na izbore dok traju borbe?“ Pod sadašnjim uslovima ne može biti ni reči o demokratskom glasanju, nijedan od relevantnih uslova za to nije ispunjen. „Prvo se vojska mora povući u kasarne, tek tada ljudi mogu da izađu na glasanje u odgovarajućem okruženju“, kaže Kako.

I Rašid Uaisa, politikolog za univerziteta u Marburgu, sumnja u volju režima da postupa po Ananovom planu. Režim čini upravo suprotno. „Primoran je na to zbog nasilne reakcije opozicije. Taj režim bio je izuzetno uspešan i ovim malim, taktičkim manevrom, on demonstrira da je otvoren za diskusiju.“ Situacija u Siriji Uaisa podseća na onu u vezi sa iranskim nuklearnim programom. „I oni su uvek spremni na nastavak dijaloga s ciljem da izbegnu ozbiljne reakcije iz inostranstva“, kaže politikologa iz Marburga.

Neophodan pragmatičan kurs

Uprkos svemu tome, misija UN ostaje sirijska jedina nada, kaže Kako Hivin; poslednja šansa da se okonča krvoproliće. Uspeh se, međutim, može postići samo ako međunarodna zajednica nastavi sa pritiskom na režim. „Samo tada će on biti spreman da se odrekne stalnog izvinjavanja i poštuje prekid vatre i druge odredbe Ananovog plana.“

Za eksperta za Siriju Rašida Uaisa najvažnije je da se sa Asadovim režimom pregovara pragmatično. U tom smislu, kaže, treba posmatrati i misiju Kofija Anana. „Ona nije bila sasvim neuspešna. Nešto je postignuto već u momentu kada ju je Asadov režim prihvatio.“ Uostalom, zahtevi su ionako bili umereni, npr. prekid vatre. Samo ako hoće, režim bi to mogao da ispuni. „Velike stvari, kao što je na primer promena režima, u ovom trenutku nisu moguće“, smatra Rašid Uais.

Narušen ugled u arapskom svetu

On preporučuje strpljenje jer režim sve više gubi podršku, čak i među običnim ljudima u arapskom svetu. To je tako već duže vreme, piše arapski dnevni list „Al Šark al Ausat“. Asad je dugo vremena u arapskom svetu važio kao predvodnik politike protiv onog što je doživljavano kao „neprijateljska politika Zapada“. Simpatije je pobrao i zbog oštre retorike prema Izraelu. Sada je, nakon dugotrajnog nasilja, njegov kredibilitet narušen. Od Asada i njegovog režima većina Arapa ne očekuje više ništa. Čak se i na tvrdu politiku prema susedima, recimo prema Libanu, sada gleda drugačijim očima, piše arapski list.

Sve to ipak malo pomaže sirijskoj opoziciji, ona sebe vidi kao protivnika ubilačkog režima i njeno iskušenje da se lati oružja u tom smislu gotovo da je razumljivo. Ali to može da predstavlja opasnost. „U trenutku kada opozicija bude osvojila vlast, ona više neće imati nikakve šanse u sukobu sa dobro opremljenom i obučenom vojskom. To bi moglo da dovede do nasilja i pravog rata u gradovima koji ne može da dobije ni najbolja vojska na svetu.“ Aktuelna situacija u Siriji podseća na onu u Alžiru sa početka 90-ih. „Tada je FIS, ’Islamski sveti front’, zemlju takođe uveo u nasilje. To je dovelo do rata u gradovima koji je trajao tačno deset godina i u kome je život izgubilo 200.000 ljudi.“

Sirijci nemaju poverenje u posmatrače

Posmatrači Ujedinjenih nacija nalaze se u teškoj situaciji. Postignut je samo kratkoročan uspeh i ubistva se nastavljaju. Sirijci sve manje veruju u misiju UN. Mogućnost kontakta sa njenim članovima je ograničena. Pored toga, piše arapski list „Al Šark al Ausat“, Sirijce to može čak da košta i života; oni koji pokušavaju da kontaktiraju sa članovima misije UN, rizikuju da kasnije budu uhapšeni ili čak ubijeni.

Sirijski budućnost je sumorna. To svakako neće promeniti ni današnji pseudo-izbori, niti prekid vatre koji jedva da se tako i može nazvati.

Autori: Kersten Knip / Ivan Đerković
Odg. urednik: Nemanja Rujević