Izbeglička odiseja: „Passport please“

Smena za nemačke policajce Ronija i Jakoa počinje u pet sati ujutru. Oni ne žele da im prezimena budu objavljena. Dok pokreće službeni BMW, Jako kaže da su on i njegov kolega „nadležni za sve šta se dešava u pograničnom pojasu od 30 kilometara prema Austriji“. Još je mračno ali na autoputu ka Minhenu već je gust saobraćaj. Jako i Roni su u automobilu bez policijskih oznaka, a njihov zadatak je da pronađu ljude koji su ilegalno prešli granicu. Već u trećem vozilu koje su zaustavili – autobusu italijanskih registracija – nalaze dvojicu Nigerijaca koji su bez važećih dokumenata dospeli u Nemačku.

Jedan od izbeglica, koji se predstavlja kao Kenedi, posle početnog oklevanja priznaje istinu: „Mislio sam da je dobra ideja da dođem ovde i zatražim azil.“ Kenedi nam priča kako je prešao preko Libije i stigao do Italije, ali nakon više od tri godine u toj zemlji nije uspeo da nađe posao. Ne smeta mu što ga je uhapsila nemačka policija. Ionako je krenuo ka Minhenu, da bi podneo zvaničan zahtev za azil, kaže bez mnogo uzrujavanja.

Oba muškarca iz Nigerije policajci dovode u Rozenhajm. Ali tamo moraju da sačekaju na red. Kolege Ronija i Jakova bave se grupom od sedmoro sirijskih izbeglica i krijumčarem ljudi koji je pokušao da ih prebaci preko granice. „Zaista smo na ivici mogućnosti“, kaže Jako, „svakoga dana imamo po 30 ili više osoba koje bez dozvole putuju u Nemačku.“

Čamcem u spas

Većina izbeglica u ovom trenutku dolazi iz Sirije, Eritreje, Somalije, Avganistana, i Nigerije. Samo u Rozenhajmu je od početka godine registrovano 5.000 protivzakonitih prelaska granice. U 2013, bilo je samo 4.000 ilegalaca, i to za celu godinu. Broj nezabeleženih prelazaka, kažu pripadnici ministarstva unutrašnjih poslova, takođe je veliki.

Mohamed Idris iz Eritreje prevalio je dug i opasan put. Nakon što ga su ga policajci uhapsili, podneo je zahtev za azil i već nekoliko nedelja živi u smeštaju za izbeglice u jednom predgrađu Rozenhajma. Iz svoje domovine na Rogu Afrike najpre je otišao u Sudan, a onda u Libiju. „U Libiji je bilo teško“, objašnjava Idris. „Jedan mesec sam preležao u zatvoru. Ali onda sam napustio Libiju i čamcem došao u Italiju.“

Prelazak iz Libije u Italiju u prepunim čamcima je najopasniji segment putovanja. Ahmed iz Somalije, mladić od 17 godina, platio je krijumčarima 3.000 dolara da ga prevezu preko Sredozemnog mora. I on je u Rozenhajmu. Već tri nedelje boravi u domu za azilante: „Ima veoma mnogo ljudi koji uzimaju novac i pomažu pri dolasku u Evropu.“ Ovaj mladić zapravo i nije želeo u Nemačku, već još dalje na sever, u Norvešku. Ali nakon što je uhapšen u Rozenhajmu, podneo je zahtev da mu se odobri azil.

Nemačka savezna policija nadležna je samo za registraciju izbeglica. O njihovoj daljoj sudbini odlučuje Nemački zavod za migraciju i izbeglice. Osobe koje su već registrovane u nekoj drugoj državi EU, po pravilu se vraćaju u te zemlje. U drugim slučajevima – kao što su Ali Ahmed i Mohamed Idris koji dolaze iz zemalja zahvaćenih građanskim ratom – osobe dobijaju određen nivo slobode i mogu da traže azil.

Raskršće švercera ljudi

U Rozenhajmu u južnoj Nemačkoj ukršta se više različitih puteva za krijumčarenje ljudi. Tu je balkanska ruta koja počinje čak u Avganistanu i vodi na jug Nemačke, zatim takozvana Brenerova ruta iz Afrike preko Sredozemlja, zatim Italije i Austrije. Ovde se ukrštaju i međunarodne železničke trase, objašnjavaju policajci.

Sada je već podne. Roni i Jako i dalje rade – kontrolišu brzi voz Evrositi 88, u koji su se ukrcali sa austrijske strane granice. Prvog izbeglicu nalaze već na vratima. Dok voz ulazi u nemačku teritoriju, obraćaju mu se: „We are German Police. Passport please!“ Očajni Afrikanac sluti šta traže od njega i rezignirano klima glavom. „Sudan“, kaže on tiho na pitanje o zemlji porekla. Policajci ga pretresaju da bi utvrdili da li ima oružje ili neki drugi opasan predmet, ali ne nalaze ništa osim jednog papira. On nema nikakav prtljag, ništa osim odeće koju nosi.

Papir je zapravo i jedini zvanični dokument koji poseduje ovaj Sudanac. Dobio ga je od austrijskih vlasti, čija policija ga je kontrolisala tog jutra.

Od Kufštajna u Austriji do nemačkog Rozenhajma brzi voz putuje dvadeset minuta. Roni i Jako u vozu hapse dvojicu ilegalnih imigranata, a dok voz stiže u stanicu, pronalaze i trećeg. Oba policajca veruju da u vozu ima još ilegalnih izbeglica i zato obaveštavaju kolege na železničkoj stanici u Mihnenu, sledećoj stanici Evrositija.

Jedna Nemica koja putuje iz Italije i izlazi iz voza u Rozenhajmu kaže da je stanica u Bolcanu, u Južnom Tirolu, bila prepuna. Svuda su bile očajne izbeglice iz Afrike. „Nikada nisam doživela tako nešto“, kaže ova žena, dok Roni i Jako odvode trojicu izbeglica ka policijskoj stanici.