Holandija kriva za smrt trojice Srebreničana

Tužbu protiv države Holandije podneli su Hasan Nuhanović, čiji brat i otac su ubijeni 13. jula 1995. i porodica Rize Mustafića, koji je takođe ubijen tog dana. Trojica ubijenih su, nakon ulaska Mladićevih snaga u Srebrenicu koja je proglašena zonom pod zaštitom UN, potražili utočište u bazi Holandskog bataljona.

Hasan Nuhanović (fotografija gore) je u to vreme bio prevodilac u Holandskom bataljonu, što mu je omogućilo da, nakon pada Srebrenice, dovede u bazu majku, oca i sedamnaestogodišnjeg brata. Rizo Mustafić je radio u bazi holandskog bataljona kao električar. Bez obzira na to, on je, zajedno sa Ibrom i Muhamedom Nuhanovićem, bio prinuđen da napusti holandsku bazu 13. jula, otkad se svoj trojici gubi svaki trag. Tužbu Hasana Nuhanovića i porodice Rize Mustafića „zbog propusta holandskih plavih šlemova da zaštite članove njihovih porodica“ odbacio je Okružni sud u Hagu 2008. godine pod obrazloženjem da „država Holandija ne može biti odgovorna za eventualno protivpravno ponašanje holandskih vojnika, budući da je Holandski bataljon u Srebrenici bio angažovan pod zastavom Ujedinjenih nacija“.

Međutim, porodice srebreničkih žrtava uložile su žalbu na tu presudu. „Opuštenost pripadnika holandskog bataljona, njihova ravnodušnost i bezobzirnost prema sudbini izbjeglica i zatočenika učinila ih je saučesnicima ratnih zločina“, izjavio je tada Hasan Nuhanović.

Maratonski proces

Njegovu i žalbu porodice Mustafić je u julu 2011. prihvatio Apelacioni sud, zaključivši da je „država Holandija odgovorna za smrt trojice Bošnjaka koje holandski vojnici iz sastava UNPROFOR-a 13. jula 1995. godine predali snagama Vojske Republike Srpske“. U obrazloženju presude istaknuto je da je nad vojnicima Holandskog bataljona efektivnu kontrolu imala vlada i vojne vlasti te države, bez obzira što su bili angažovani u mirovnim snagama UN.

„Holandski bataljon nije smeo predati te ljude Srbima“, ocenio je sud, ukazavši na to da su pripadnici te jedinice sve do 13. jula 1995. godine, bili svedoci zlostavljanja i ubijanja bošnjačkih muškaraca van baze UN, pa je bilo jasno, da postoji veliki rizik da će svaki od njih stradati ukoliko napusti bazu.

Apelacioni sud je u julu 2011. naložio holandskoj vladi i isplatu odštete porodicama žrtava, ali je država Holandija uložila žalbu na ovakvu presudu. Konačno, danas (6.9), Vrhovni sud Holandije doneo je definitivnu odluku: odbacuje se žalba vlade Holandije, a potvrđuje presuda Apelacionog suda u korist porodica srebreničkih žrtava.

Porodice žrtava zadovoljne presudom

Predsednica Udruženja „Majke Srebrenice“ Hatidža Mehmedović kaže da Srebreničani znaju ko je mogao da spreči zločince da počine genocid u Srebrenici jula 1995. godine. Kao odgovorne imenuje Ujedinjene nacije i holandsku vladu, odnosno holandski bataljon UN koji je bio stacioniran u Potočarima sa misijom da zaštiti civile.

„Ubijene niko ne može da nam vrati, ali svi možemo da izvučemo neku pouku iz te presude, kao iz onoga što nam se dešavalo 1995. godine. Nadamo se da će od sada svako preuzimati svoj deo odgovornosti kako bi članovi porodica žrtava koliko-toliko bili zadovoljni u duši“, rekla je Hatidža Mehmedović.

Emir Suljagić: „Ovo je najvažniji događaj od pada Srebrenice“

Komentarišući presudu prema kojoj je Holandija odgovorna za smrt trojice Bošnjaka iz porodica Nuhanović i Mustafić, koordinator Koalicije „Prvi mart“ Emir Suljagić ocenio je da je to je „najveća i najvažnija stvar“ koja se dogodila u vezi sa Srebrenicom od njenog pada. „Ponajprije u smislu prihvatanja odgovornosti od strane holandske države za barem deo događanja i deo izgubljenih života u Srebrenici jula 1995. godine“, kaže Suljagić.

I advokati Udruženja „Majke enklava Srebrenica i Žepa“ nastoje da dokažu odgovornost holandskog bataljona UN, odnosno holandskog Ministarstva odbrane za događaje iz jula 1995. godine, kaže predsednica udruženja Munira Subašić.

Ko je odgovoran za druge žrtve u Potočarima?

„Holandija nije odgovorna samo za tri života, već za 10.701 osobu, pogotovo za one koji su bili u Potočarima, jer su holandski vojnici u sastavu UN imali misiju da ih zaštite. Oni to nisu ni pokušali. Umesto toga, solidarisali su se sa zločincima i pomagali im u odvajanjima ljudi, silovanjima i svemu što se dešavalo u Potočarima“, kaže Munira Subašić.

Bosansko-hercegovački ogranak „Društva za ugrožene narode“ pozdravlja presudu holandskog suda. Predsednica društva Fadila Memišević smatra da je to dobar znak za sve žrtve, posebno za majke Srebrenice. „Hoću da verujem da će to biti podsticaj preživelim žrtvama da se i dalje bore kako bi pravda bila zadovoljena“, kaže Fadila Memišević.

Preživele žrtve genocida u Srebrenici takođe smatraju da ova presuda otvara mogućnost za vođenje drugih sporova, ne samo protiv Holandije nego i protiv Ujedinjenih nacija jer je, kako tvrde, u ovom slučaju na indirektan način donesena presuda i protiv UN.

Autori: Dževad Sabljaković / Samir Huseinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković