1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Evropski parlament glasa o reformi azila – biće tesno

10. april 2024.

Raspravljalo se osam godina, a sada je Evropski parlament spreman da finalizuje verovatno jednu od najvažnijih reformi Evropske unije – onu o pravu na azil. Glasanje ove srede popodne (10.4.) verovatno će biti tesno.

https://p.dw.com/p/4ebPl
Čamac sa migrantima pred obalom italijanske Lampeduze
Čamac sa migrantima pred obalom italijanske LampeduzeFoto: Darrin Zammit Lupi/REUTERS

Posle više od osam godina diskusija, države-članice i parlament EU sredinom decembra u načelu su se složili oko tzv. Pakta o azilu i migracijama. Ali, još nije savladana poslednja prepreka. Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer tada je apelovala „Radi i o tome da ovo ispunimo životom i implementiramo.“

Da bi sistem azila i njegovih deset zakonskih akata bili „ispunjeni životom“, konačnu odluku danas popodne (10.4.) mora da donese Evropski parlament. Potom države-članice EU imaju do dve godine da nove propise primene.

Više rasteretiti Italiju i Grčku.

Cilj Pakta je da se bolje upravlja migracijama. Svako ko ima male šanse da dobije pravo na ostanak u EU, trebalo bi da bude brže deportovan i direktno sa spoljne granice Evropske unije.

Iza toga stoje obavezne granične procedure, koje bi po pravilu trebalo da budu završene nakon dvanaest nedelja. Eventualna deportacija bi potom takođe trebalo da bude završena – u roku do dvanaest nedelja.

Maloletnici bez pratnje su iz tih postupaka isključeni. Pod pritiskom Zelenih, nemačka vlada želela je da isključi i porodice sa decom – ali nije uspela.

„Kanarska ruta“ – jedna od najopasnijih

Pakt o migraciji ima za cilj da pomogne zemljama na spoljnim granicama EU, onima koje prve primaju migrante, kao što su Italija i Grčka. U slučaju veoma velikog broja dolazaka, te zemlje moraju da se oslone na solidarnost drugih članica. U takvom slučaju, granične procedure trebalo bi proširiti na veći broj migranata.

Planiran mehanizam preraspodele

Unutar EU godišnje će biti preraspodeljeno do 30.000 ljudi. Članice koje ne žele da prihvate izbeglice moraju da pomažu na drugi način, na primer novcem. Trebalo bi da važi princip: što je veća potreba, mora biti i veći doprinos solidarnosti. Evropska komisija još uvek radi na detaljima.

U budućnosti bi trebalo da se više zna o tome ko su izbeglice koje ulaze u EU: u centralnoj bazi podataka Unije prikupljaće se otisci prstiju i biometrijski podaci, a planirane su i bezbednosne provere.

Delovi reforme ostaju kontroverzni

Delovi reforme se i dalje smatraju kontroverznim, čak i u završnoj fazi zakonodavnog procesa. Zato se očekuje tesna odluka na glasanju.

„Ne očekujem veliku većinu, u smislu da će odjednom na to pristati 705 poslanika. Očekujem pomešanu sliku kada su u pitanju pojedinačni pravni akti, ali očekujem i da će Pakt sveukupno biti usvojen“, kaže evroposlanica iz redova CDU Lena Dipon.

Bavarsko selo hoće što više migranata

Pritom je posebno važna većina demohrišćana, socijaldemokrata i liberala. Pored levih i desnih populista, i Zeleni će verovatno glasati protiv – barem protiv većine delova reforme.

„Suština je da je ovde odlučeno o reformi azila koja značajno pooštrava zakone o azilu, a to nam verovatno ne pomaže da ostvarimo pravedniju raspodelu ili bržu integraciju onih koji dobijaju zaštitu u Evropi – već suprotno“, kaže evroposlanik Zelenih Erik Markvart.

I dalje je glavni cilj – Nemačka

Političari demohrišćanske Evropske narodne partije (EPP) upozoravaju da će Pakt o azilu i migraciji propasti na glasanju. U tom slučaju, pitanje migracija će verovatno igrati još veću ulogu u predizbornoj kampanji za izbore za Evropski parlament koji se održavaju od 6. do 9. juna. To će posebno koristiti desničarskim populistima.

Agencija EU za azil očekuje da će zahtevi za azil ove godine ostati na visokom nivou. Prošle godine ih je bilo preko milion. Glavna ciljna zemlja i dalje je – Nemačka.

pf/dr (ard)