Evropska poljoprivreda između Rusije i SAD

Zelena nedelja je sajam superlativa. Sajamske dvorane popunjene su do poslednjeg kvadratnog metra. U 26 hala predstavlja se 1.658 izlagača iz 68 zemalja. Zemlja-partner ove godine je Letonija. Do 25. januara posetiocima u Berlinu biće predstavljeno na hiljade noviteta u sektoru hrane i delikatesa, jela i pića – u kuhinjama na licu mesta se peče i kuva, a može da se zaviri i u malo seosko imanje i stekne utisak o tome kako poljoprivreda funkcioniše. U dvije „životinjske“ hale sa svih strana se bleji, muče i grokće.

Sve to deluje lepo, ali ovogodišnja fasada ne može da prekrije skepsu s kojom su u 2015. krenuli poljoprivrednici i proizvođači hrane. Nakon tri dobre godine, nemački agrar bori se sa padom poslovanja. „Smer“ na tržištima se promenio, žali se predsednik Udruženja nemačkih seljaka Joahim Rukvid. „Mesna industrija i naročito cene svinjetine i prasadi već neko vreme su pod pritiskom.“

U proteklom polugodištu pale su i cene osnovnih prehrambenih namirnica poput mleka i žita. „Pod pritiskom su i šećer, voće i povrće, i to naravno ima efekta na poljoprivredu“, dodaje Rukvid.

„Poplava“ evropskih jabuka

Raspoloženje među seljacima je loše, jer je nakon dobrog uroda u mnogim zemljama-proizvođačima ponuda jednostavno veća od potražnje. Konjunkturni rast je spor, a uz sve to agrar muči i ukrajinska kriza, odnosno ruski embargo. Zbog ruske zabrane uvoza evropskih poljoprivrednih proizvoda, dodatno je porasla prekomerna ponuda unutar Evropske unije. Rukvid to objašnjava na primeru proizvodnje jabuka:

Iz Nemačke je u Rusiju godišnje išlo samo oko 25.000 tona jabuka, a iz Poljske čak oko 600.000 tona. „Ta poljska količina sada stiže na unutrašnje tržište Evropske unije i u kombinaciji sa dobrom ovogodišnjom berbom dovela je do toga da je cena stole jabuke za samo godinu dana pala sa 60, na 20 evrocenti po kilogramu. Kod voća koje se koristi za proizvodnju sokova uopšte više ne možemo ni da govorimo o ceni – jer poljoprivrednici za kilogram dobiju dva centa.“

Sajam koji povezuje Istok i Zapad

Na Zelenoj nedelji se Rusija, uprkos svim napetostima, predstavlja na velikom štandu u hali broj dva. Mogućem skorom ukidanju embarga nadaju se pre svega proizvođači voća i povrća. Oni ne žele da dozvole da im poslovni odnosi „zamru“. Za Kristijana Gekea, jednog od šefova berlinskog sajma, to je veoma važno i on takvo prisustvo Rusije doživljava i kao potvrdu vrednosti samog sajma. „To nam veoma uverljivo pokazuje koliki je ekonomsko-politički rang i agrarno-politički značaj ima ova priredba. To ukazuje i na funkciju koju već decenijama ima Zelena nedelja, a to je, naime, sajam koji povezuje Istok i Zapad. Sajam je oduvek bio najvažnija platforma za dijalog u čitavoj toj privrednoj grani.“

Osim 100.000 posetilaca koji se bave poljoprivredom u Berlinu očekuju i dolazak oko 150 političara iz čitavog sveta. Tokom desetodnevnog sajma održava se oko 300 konferencija, kongresa i seminara, kao i najveća svetska konferencija ministara poljoprivrede.

Strah od hormona

Jedna od tema na kojima će se voditi najžešće diskusije biće svakako Transatlantski sporazum o slobodnoj trgovini između Evropske unije i SAD (TTIP). Poljoprivreda i prehrambena industrija u načelu podržavaju slobodnu trgovinu, ali šef Udruženja seljaka Rukvid naglašava da se pritom mora pridržavati evropskih standarda kvaliteta i proizvodnje. „Mi ne želimo hormonsko meso na evropskim, odnosno nemačkim tanjirima. Mi ne koristimo hormone i nećemo to ni ubuduće da radimo.“

Upotreba hormona rasta, što je u američkoj poljoprivredi uobičajeno, u praksi je prednost kada je reč o troškovima, podseća Rukvid. I organizacije za zaštitu okoline upozoravaju da bi jeftinije meso iz SAD moglo da se „probije“ na tržište EU i tako ugrozi evropske proizvođače.

Trgovina mora da bude poštena, zahteva Kristof Minhof, šef Saveznog udruženja nemačke prehrambene industrije. Njegova branša podržava TTIP. „Budući da na nivou Svetske trgovinske organizacije nema uspeha po pitanju slobodne trgovine, potrebna su nam ta bilateralna, strateška partnerstva zato što ona dobijaju sve više na značaju za našu privrednu granu.“ Industrija hrane orijentisana je ka izvozu i „zato nam je potreban takav sporazum, koji će, na kraju, biti uspešno zaključen u našem interesu“.

Trećinu svoje proizvodnje nemačka prehrambena industrija prodaje u inostranstvu. U 2014. godini izvoz je porastao za 5,6 procenata što ukupno iznosi 56,3 milijardi evra. Ali to nije bilo dovoljno da nadoknadi slabo poslovanje kod kuće. Promet je ukupno opao za 1,1 odsto, na 173,2 milijarde evra.

„U međunarodnoj tržišnoj utakmici raste pritisak konkurencije, a prodajne cene stagniraju“, žali se Minhof i ukazuje na „visoke troškove energije i uvođenje minimalne plate“ u Nemačkoj. U trgovini prehrambenim namirnicama sve je jedno s drugim povezano i zbog toga pregovaračka pozicija tog sektora nije jednostavna: „Sve više rastu zahtevi kada se radi o hrani, proizvodima i proizvođačima“.

Šta je s masovnim uzgajanjem životinja?

Od tog razvoja mogli bi da profitiraju „bio-seljaci“. Oni se nadaju da će se, nakon višegodišnje stagnacije, sada više imanja „prebaciti“ na ekološku poljoprivredu. Nemačke savezne države povećale su podsticaje za tu vrstu agrara. I konvencionalni proizvođači mesa žele da udovolje želji potrošača koji zahtevaju veću zaštitu životinja.