Do posla preko rodbine ili stranke

Poveliki sistem lokalne samouprave u hrvatskim opštinama i gradovima u načelu ima funkciju decentralizacije ovlašćenja i demokratizacije društva. Ali tamošnja javnost baš i ne može da se pohvali time da uživa u takvim i sličnim blagodatima, pa se upravo zato i za skore lokalne izbore predviđa novi, drastičan pad interesa glasača. Lokalna i tzv. područna samouprava, štaviše, neretko se predstavlja i doživljava kao idealan ambijent za raznorazne vrste korupcije.

Takav utisak potvrđuje i Zorislav Antun Petrović iz hrvatskog ogranka organizacije „Transparensi internešnel“, svedočeći da hrvatski građani u istraživanjima redovno kao najkorumpiranija područja ocenjuju, bez obzira na redosled, zdravstvo i sudstvo, kao i političke stranke i lokalnu samoupravu: „Ljudima u njihovim sredinama lako i često upada u oči da pri zapošljavanju po uredima nije presudna stručnost. Vlasti se koncentrišu na to da bude zaposlena već određena, 'prava osoba'. Odlučujuća je, dakle, sama bliskost s vlašću“.

Skandalozne kadrovske rotacije

Ružnoj slici, već i statistički, doprinosi već pomenuti široki okvir ukupnog konteksta: reč je o 576 jedinica samouprave, sa gotovo 50.000 odbornika u mesnim odborima. Uz njih je preko 40.000 pripadnika redovnog osoblja u organima vlasti i ustanovama opština, gradova, županija. Nakon svakih izbora, sa odlaskom dotadašnje garniture, novi lokalni politički vrh po pravilu preduzima opsežne kadrovske rotacije. A one kao da postaju garancija za brojne skandale.

Kao dobitnici u toj igri prolaze brojni članovi pobedničke stranke, te uobičajeni krug rodbine onih zbog kojih je nekada izmišljena reč – nepotizam. U tom svetlu, obratimo malo pažnju na poneke konkretne, aktuelne lokalno-upravne (ne)prilike. Na krajnjem jugu Hrvatske, građevinska firma brata dubrovačkog gradonačelnika Andra Vlahušića (HNS) nije učestvovala na prošlogodišnjem gradskom tenderu za obavljanje kapitalnog saobraćajno-infrastrukturnog projekta, vrednog oko 20 miliona kuna. Ali, odjednom se pojavila kao tzv. podizvođač radova, što je u Dubrovniku njena česta pozicija.

Osuđenici na vlasti

U drugom slučaju, Vlahušićev koalicioni partner Pero Vićan (Nezavisna lista), takođe je bio neka vrsta „podizvođača“: Gradskom veću je nametnuo novu direktorku Umetničke galerije Vesnu Delić Goze iz – Vlahušićeve stranke. Uzalud su sva tri stručna savetodavna tela dala glas dotadašnjem direktoru Antunu Maračiću koji, međutim, nije vlasnik nijedne stranačke članske karte. Inače, Vlahušić i Vićan prošle godine su nepravosnažno osuđeni na uslovne zatvorske kazne zbog međusobnog materijalnog pogodovanja i zloupotrebe položaja.

Osijek se, pak, nedavno pročuo u medijima zahvaljujući bizarnom poduhvatu Josipa Vrbošića, nekadašnjeg hrvatskog ambasadora u Bosni i Hercegovini. Vrbošić je najpre na jednom važnom kadrovskom glasanju izašao ususret lokalno-vladajućem HDSSB-u, da bi potom napustio dotadašnji svoj, opozicioni HSLS i prešao u redove konkurencije. Odmah potom, osječki Vodovod mu je zaposlio brata i snaju, dok je netom osnovana advokatska kancelarija Vrbošićevog sina dobila pravo zastupanja te gradske firme u izvršnim postupcima.

Privatni konsalting o javnom trošku

Takođe, vodi se računa i o sinu osnivača HDSSB-a Branimira Glavaša koji u Bosni i Hercegovini služi zatvorsku kaznu zbog ratnog zločina. Filip Glavaš predsednik je gradskog udruženja „Savet mladih“, kojoj je Grad Osijek ove godine dodelio za lokalne prilike pozamašnih 180.000 kuna. Izgleda da nije bez osnova popularno uverenje da najpoznatiji slavonski moćnik i dalje ostvaruje presudan uticaj na svoju stranku, osnovanu nakon njegova odmetanja iz HDZ-a.

Taj izbor primera, dakako, mogao je da bude i drukčiji. Nije slučajan utisak da se u potrazi za njima može „zagrebati“ gotovo bilo gde. Od raskošne palete znanih nepodopština lokalne vlasti u Istarskoj županiji, spomenimo tek zanimljive golfersko-poslovne aranžmane Branka Curića, bliskog prijatelja župana Ivana Jakovčića (IDS). Curić je svojevremeno bio postavljen za direktora lokalne novoosnovane javne firme za konsalting „Istra golf dizajn“, sa 600.000 kuna osnovnog kapitala iz županijske blagajne.

Teško je naći čistu samoupravu

No, ista osoba se nakon toga zatekla i na čelu novoosnovane sopstvene firme u istom području – „Golf Adria“. Župan nije u takvom poslovanju svog intimusa našao ništa sporno i ubrzo je sve jednostavno palo u zaborav. Ta činjenica zapravo samo verno ilustruje do koje su mere nepotizam i klijentelizam u Hrvatskoj postali sasvim uobičajene pojave. Od glavnoga grada do najzabitije provincije, teško je naći u tom smislu čistu jedinicu lokalne samouprave.

Zato na kraju ovog pregleda spomenimo samo još jednu od zvezda u navedenim disciplinama, splitskog gradonačelnika Željka Keruma (HGS). On se, na primer, nije obazirao na stalne prigovore da splitsku Zapadnu obalu luksuzno preuređuje zbog puke činjenice da je na njoj za sopstveni račun otkupio „Marjan“ – jedini tamošnji hotel – a nije se ustručavao ni da gradska preduzeća u projektu na upravljanje poveri deci svojih koalicionih partnera poput Milice Cipci (Stranka penzionera), ili privatnih skipera i ostalih saradnika.

Reorganizovati, ne ukidati

Ipak, naš sagovornik prof. dr Ivan Koprić, šef Katedre za upravnu nauku na Pravnom fakultetu u Zagrebu, upozorio nas je da lokalne vlasti uopšte nisu proporcionalno više problematične – u opisanom pogledu – od državnih. Ministri su češće na optuženičkim klupama, a i ovlašćenja su im kudikamo veća, dok udeo u kreiranju sistema – pa tako i mreže lokalne samouprave – ne treba ni spominjati. Štaviše, drugačiji pristup može da bude opasan po razvoj demokratije.

„Optuživati samo lokalni nivo za probleme ove zemlje je promašeno i besmisleno“, ocenjuje Koprić za Dojče vele, „a idući istom logikom koja nas rukovodi u napadima na lokalnu samoupravu, mogli bismo početi da se zalažemo i za ukidanje drugih demokratskih institucija“. Po njegovu mišljenju, izlaz nije u smanjivanju delokruga lokalno-upravnog nivoa, nego u njegovom dovođenju u red, za šta je opet neophodna država.

Saznajemo tako da su pravi problemi – neadekvatna organizacija državne uprave, kao i preterana fragmentacija, tj. preveliki broj jedinica lokalne i regionalne samouprave, kao nedostatak političke volje da se ta dva problema reše. „Neki začetak te volje se nazire, ali teško se formira, pa ostaje da se vidi ko će i kada napokon krenuti u ozbiljan posao“, naglašava Ivan Koprić. Pa, možda baš nadležno Ministarstvo uprave, ako se ravnamo po najnovijem istraživanju udruženja GONG, u kojem se ono ističe kao najbolja upravljačka adresa u Hrvatskoj.

Autor: Igor Lasić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković