Deca bez detinjstva

Iako je potpuno iscrpljen, oči desetogodišnjeg A. J. još uvek sijaju dok prolaznicima u Tirani nudi cigarete i žvakaće gume. Vrućina je nepodnošljiva, ali on je uporan i ne štedi truda pokušavajući nešto da proda. Priča kako je najstariji od četvoro braće i sestara i da potiče iz grada Kukesa na severoistoku Albanije. To je region sa najvišom stopom nezaposlenosti u zemlji. Zbog toga se mnogi sele u Tiranu, jer se nadaju da će tamo bolje živeti. Ipak, za porodicu ovog mališana taj san se brzo rasplinuo. Roditelji pokušavaju da zarade nešto nadničareći, ali kući se vraćaju uglavnom praznih ruku, priča ovaj dečak. Ostalo troje dece po celi dan ostaju sama kod kuće ili se igraju na ulici.

S one strane statistike

A. J. nije jedini primjer, deca poput njega vide se na ulicama svih većih gradova. Ona najviše trpe zbog velike socijalne nesigurnosti koja vlada u jednoj od najsiromašnijih država Evrope. Pri tome deca čine više od trećine stanovništva Albanije. Propašću komunizma propale su i brojne tradicionalne porodične strukture. Deca i omladina iz siromašnih slojeva potpuno su zapostavljena i zaboravljena. Ona su često žrtve psihičkog i fizičkog nasilja, bilo u porodici ili van nje. Pogotovo deca koja odrastaju na ulici imaju ograničen pristup školskom ili sistemu zdravstva. Ta deca po ceo dan rade na ulici, a samo uveče dolaze kući, kaže Danijela Škalja. Ona je koordinator u udruženju "Zajedno za dobrobit dece" koje okuplja 30 nevladinih organizacija.

Međutim, zvanične statistike ne pominju "decu sa ulice". "To je jedan od najvećih problema Albanije", tvrdi Zini Kore, šef organizacije ARSIS. Ova organizacija uz pomoć UNICEF-a trenutno radi na tome da se prikupe podaci o toj deci. Ukoliko se ustanovi koliki broj dece živi na ulici, onda se mogu i planirati određene mere za borbu protiv te pojave.

Nedostatak volje i znanja

Poboljšanje uslova života dece sa ulice samo je jedan od zadataka ARSIS-a. U centru ove organizacije ili na licu mesta, u brojnim naseljima, ova organizacija pokušava da pomogne deci i roditeljima. "Mi se brinemo kako o higijenskim uslovima i o podeli hrane, tako i o psihološkoj pomoći i vaspitnim merama", tvrdi Kore.

Organizacija "Save the children" je 2011. objavila opsežan izveštaj o zakonima u Albaniji i o poziciji dece koja žive na ulici. U izveštaju se kritikuje to što se ne sprovodi Zakon o zaštiti prava dece, koji je usvojen 2010. a na snagu je stupio godinu dana kasnije. Oni kojima je potrebna finansijska pomoć države teško do nje dolaze. Zakon nije jasno propisao ko je ovlašćen da upozori na situaciju u kojoj odrasta neko dete i ko je zadužen da ga skloni sa ulice.

I dok se brojne albanske i međunarodne organizacije već godinama brinu o takvoj deci, država je tek pre dve godine oformila Agenciju za zaštitu dečijih prava. Ova agencija bi trebalo da nadzire proces zaštite dece na nacionalnom nivou, te da koordinira različite mere koje sprovode država i lokalne zajednice. Do sada su pri opštinama formirana samo 152 od predviđenih 400 odeljenja za zaštitu dece, kaže direktorka ove agencije Miranda Pašaj.

Nedovoljan je broj i slaba je opremljenost ovakvih odeljenja, tvrdi Škalja. Navodi kako i zaposlenim službenicima, nedostaju kvalifikacije za ovaj posao, koje definiše zakon. "Znamo za slučajeve kada saradnici nemaju fakultetsku diplomu, ali su tu zaposleni jer poznaju gradonačelnika i uopšte ne misle da je zaštita dece važan problem", kaže Škalja.

Neizvesna perspektiva

Često se desi da prolaznici u imućnijim četvrtima Tirane ne žele ništa da kupe od A. J. Kada se to desi, glad ga natera da poseti centar za decu kao što je on. Nerado odlazi tamo. Na pitanje da li bi nešto drugo bilo bolje za njega, sleže ramenima. Zvuči odraslo kada govori o tome da njegova porodica ponekad nema novca da kupi komad hleba. Zato i radi kao ulični prodavac. Ne želi više da razgovara i odlazi. Sa kartonskom kutijom punom cigareta i žvakaćih guma nastavlja da hoda kroz gomilu prolaznika ne gubeći nadu da će danas neko nešto od njega i kupiti.

Autor: Elona Elezi
Redakcija: Jakov Leon