Da li je Srbija sigurna zemlja?

Za građane Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije ubuduće će dobijanje azila u Nemačkoj biti nešto između Sizifovog posla i nemoguće misije. U birokratskom rečniku će ove države biti pridružene grupi sigurnih zemalja porekla. Od kada srpskim građanima ne treba viza za šengenski prostor, u Nemačkoj je na hiljade njih tražilo izbeglički status, a tek je nekolicina uspela da dokaže da je u Srbiji ugrožena. Procenat odbijenih će svakako i dalje ostati ogroman, samo što sada ovdašnji organi mogu da odlučuju u ubrzanom postupku, a dokazivanje razloga za dobijanje azila postaće još teže.

Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer nada se da će predlog koji je on formalno pripremio doprineti da Nemačka „postanje manje atraktivna za ljude koji podnose zahtev za azilom iz razloga koji nemaju veze sa pravom na azil. Ovime želimo da smanjimo broj tražilaca azila iz ovih zemalja“, rekao je jasno De Mezijer. On se osvrnuo i na praksu u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Belgiji, koje su davno prešle na ubrzane postupke.

Rome niko ne progoni?

Zvanični Berlin obrazlaže ovaj zakon tvrdnjom da u Srbiji i dve susedne zemlje ljudi nisu izloženi sistematskom progonu, mučenju, nasilju niti da sa građanima postupaju neljudski i ponižavajuće. Jasno je da se tu pre svega misli na Rome, koji čine ogromnu većinu potražilaca azila. Oni jesu doduše zapostavljeni i nemaju baš jednake šanse, ali nisu progonjeni, kažu predlagači zakona. Samo prošle godine je iz tri balkanske zemlje oko 20.000 ljudi tražilo azil u Nemačkoj, što je petina svih zahteva. Srbija je u mesečnim izveštajima povremeno imala više tražilaca azila od Sirije i Avganistana.

Ubacivanjem neke zemlje u grupu sigurnih sprečava se ono što Nemci zovu socijalnim turizmom, a Ivica Dačić zanimanjem lažnih azilanata. Naime, do sada su postupci često trajali duže od šest meseci, ponekad i više godina. Za to vreme, tražilac azila u Nemačkoj ima smeštaj i ostale potrepštine. Sada će, nakon (negativne) odluke nadležnih, rok za žalbu biti svega sedam dana, što ne odlaže izbacivanje iz zemlje. Tu jedino pomaže intervencija suda – kao kada je pre neki dan Upravni sud u Štutgartu preinačio prvobitnu odluku Kancelarije za izbeglice. Tako su dvojica Roma iz Srbije dobila izbeglički status jer, prema viđenju nemačkog suda, njih u Srbiji mogu da čekaju krivični postupci zbog potražnje azila. To je, ocenio je sud, veoma nalik progonu.

Nema sigurnih zemalja

Organizacije za pomoć izbeglicama već dugo upozoravaju da je opasno paušalno kategorizovati države kao sigurne. To onda vodi i manje-više paušalnom odbijanju svih zahteva, smatraju u organizaciji Pro Azil. „Brojni međunarodni izveštaji opisuju stanje ljudskih prava u ove tri države kao zabrinjavajuće“, kaže Ginter Burkhart, direktor Pro Azila. „Tamo postoje teške povrede ljudskih prava, korupcija, napadi na slobodu medija i nefunkcionalno pravosuđe. Nasilje nad ženama i napadi na homoseksualce nisu retkost“, nabraja on. Njegova organizacija ističe da greška prilikom odlučivanja o izbegličkom statusu može imati tragične posledice jer se u tom slučaju tražilac azila prisilno vraća u zemlju porekla gde mu možda preti odmazda.

Protivnici ovakve odluke podsećaju da je i sada 90 odsto zahteva iz Srbije, BiH i Makedonije obrađivano (i uglavnom odbijano) po ubrzanom postupku, što teško ostavlja vremena da se svaki slučaj detaljno proveri. Očekivano, predlogu zakona se protivi parlamentarna opozicija, u kojoj su samo Levica i Zeleni. „Nijedna zemlja porekla ne postaje zaista sigurna tako što je Nemačka vlada proglasi sigurnom“, rekla je levičarka Ula Jelpke. To što se gro zahteva za azil odbija ne znači da pojedini tražioci azila nisu ugroženi. Jelpke traži da se diskriminacija Roma (čak iako nema otvorenog progona) u ove tri zemlje konačno prizna kao legitiman osnov za dobijanje izbegličkog statusa.

Bez obzira na kritike opozicije, nema nikakve sumnje da će predlog zakona biti i usvojen, s obzirom da su se o tome davno dogovorili koalicioni partneri – demohrišćani i socijaldemokrate.

Autor: Marsel Firstenau / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković