Cenjkanje oko gasa za Ukrajinu

Na poziv evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera, u Berlinu su se ponovo sreli resorni ministri Rusije i Ukrajine. Prisutan je bio i direktor ruskog Gazproma Aleksej Miler. Razgovaralo se gotovo dva sata, nakon čega je komesar Evropske unije priznao da još nisu završili posao, ali i da se privremeno rešenje ipak nazire.

Naime, Rusija preti da će već od sledeće nedelje obustaviti isporuku gasa Ukrajini ako ta zemlja ne plati nagomilani dug. Dug je, nakon što je Rusija Ukrajini ukinula povlašćenu cenu, po ruskoj računici porastao na oko tri i po milijarde američkih dolara.

S obzirom na to da kroz Ukrajinu prolaze brojni gasovodi kojima taj energent iz Rusije stiže i u Evropsku uniju, a pošto postoji i tehničko pitanje kako obustaviti isporuku samo Ukrajini, jasna je želja evropskog komesara da se nađe kompromis. Etinger uporno ponavlja da Evropska unija neće da plaća ukrajinski račun za gas. Brisel čak ne želi ni da preuzme garancije da će Kijev da plati gas i zato će Ukrajina sigurno morati da pozajmi novac.

Do dogovora na rate

Nakon pregovora koji su održani ovog ponedeljka (26.5), nije održana neka velika i zajednička konferencija za novinare, ali je komesar EU najavio da bi Ukrajina već do četvrtka (29.5.) mogla da plati dve milijarde dolara, a do 7. juna još 500 miliona dolara. Nakon toga bi trebalo da se pokrenu pregovori oko cene koju bi Ukrajina trebalo da plaća za gas koji troši.

Najspornija je cena gasa koju ruski Gazprom traži od Ukrajine za april i maj ove godine. Ma šta Kremlj da tvrdi, upada u oči da je nakon ruske aneksije Krima i sve većih napetosti na istoku Ukrajine, cena gasa za Ukrajince početkom aprila skočila sa 268, na čak 485 dolara za hiljadu kubnih metara gasa. Ukrajina je nakon toga potpuno obustavila plaćanje i od tada se čuju samo optužbe da ona druga strana ne želi dogovor.

Ipak, značajno je to što je posle konferencije za novinare, direktor Gazproma Miler demonstrativno pružio ruku ukrajinskom ministru energetike Juriju Prodanu. Istovremeno, treba ukazati i na to da je novinarima na konferenciji objašnjeno da privremeni kompromis koji je postignut u Berlinu treba da prihvati i ruski predsednik Vladimir Putin. Time kao da se potvrđuje da kod ruskog državnog monopoliste u prodaji zemnog gasa, poslovne okvire i cenu određuje politika, a ne tržište.

Cenovnik piše Kremlj

A politika je još daleko od smirivanja. Istog ponedeljka (26.5), separatisti na istoku Ukrajine izjavljuju da su snage vlade iz Kijeva pokrenule novu vojnu operaciju u kojoj koriste i ratno vazduhoplovstvo. Oni tvrde da je samo u borbama u Donjecku život izgubilo najmanje 35 osoba.

S druge strane, i novoizabrani predsednik Ukrajine Petro Porošenko shvata da će rešenje čitavog paketa očigledno morati da se nađe sa Moskvom, kako to i traži Kremlj. U to spada i problem separatista i, kako tvrdi Kijev, agenata ruske tajne službe koji se na istoku zemlje predstavljaju kao političke vođe pokreta za pripajanje Rusiji, i cene gasa i energenata koji Ukrajini stižu od velikog komšije sa istoka.

Porošenko je zato već na prvoj konferenciji za novinare nakon objavljivanja izbornih rezultata priznao da možda među njima ne vlada neka velika ljubav, ali da ruskog predsednika Putina „poznaje veoma dobro“. Zato i on veruje da nema drugog puta osim da se postigne dogovor s kojim bi mogla da živi i jedna i druga strana.