Bugarska želi manje ruskog gasa

Bugarska ima velike planove. Vlada želi da izgradi veliki rezervoar za gas iz kojeg bi se isporuke gasa iz Rusije dalje delile u zemlje srednje i jugoistočne Evrope. Kako je najsiromašnija zemlja u Evropskoj uniji došla na tu ideju?

Bugarska je u energetskom sektoru u potpunosti zavisna od ruskog gasa. Istovremeno, postoje razlike u mišljenjima između Moskve i Sofije o gasovodu Južni tok. Pomoću tog gasovoda, gas iz Rusije trebalo je da preko Bugarske bude transportovan u EU, pri čemu bi se izbegla teritorija Ukrajine u kojoj se vode oružane borbe. Međutim, ruska vlada je nakon političkih nesuglasica u decembru obustavila projekat. Pri tom Bugarska želi da nastavi izgradnju gasovoda.

Bugarski premijer Bojko Borisov je na energetskom forumu u Sofiji predstavio projekat izgradnje rezervoara za gas koji je vredan 2,2 milijarde evra. Na forumu su učestvovali ministri energije iz Austrije, Hrvatske, Grčke, Rumunije, Mađarske, Italije, Slovenije, Slovačke i Bugarske. Povod za njihov sastanak bila je odluka Moskve da obustavi izgradnju gasovoda Južni tok.

Planirani rezervoar za gas trebalo bi da omogući tešnje povezivanje regiona sa evropskim tržištem gasa. Evropski komesar za energetsku uniju Maroš Šefčovič kaže da se zavisnost od ruskih isporuka gasa mora okončati: „Dogovorili smo se da svaka država u jugoistočnoj Evropi ima pristup ka najmanje tri različita izvora napajanja gasom.“

EU bi trebalo da finansira izgradnju rezervoara

Veliki deo od ukupne količine gasa za novi rezervoar, 63 milijarde kubnih metara, dolazio bi iz Rusije, a manje količine iz Bugarske, Rumunije i regiona oko Kaspijskog mora. Taj gas bi delom mogao da snabdeva Bugarsku i Rumuniju, dok bi 43 milijarde kubnih metara bile prosleđene dalje, u pravcu centralne Evrope. Manju količinu gasa mogla bi da dobije i Srbija. Bugarska vlada predviđa da bi trebalo izgraditi 844 kilometara novog gasovoda, uključujući i gasovode sa susednim zemljama. Vlada u Sofiji nada se da će sredstva za realizaciju projekta biti izdvojena iz investicionog plana predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera.

Međutim, ideja bugarske vlade ima jednu začkoljicu: čitav projekat bazira se na pretpostavci da će podvodni deo gasovoda Južni rok biti izgrađen do bugarskog grada Varne na Crnom moru. Međutim, to nije sigurno. Dakle, planirana količina gas za budući rezervoar uopšte nije na raspolaganju. Jedina mogućnost bi bila da ruski gas do grada Varne ne dolazi preko Južnog toka, već gasnim koridorom preko Grčke i Turske, poznatijeg pod imenom Turski tok, koji kao alternativu planira ruski predsednik Vladimir Putin,

Rekonstrukcija tržišta plina

Hristo Kazandžijev iz nevladine organizacije Bugarski energetski forum veruje da je Bugarska pravo mesto za rezervoar za gas jer zemlja ima dobar geografski položaj i raspolaže dobrom gasnom mrežom. Za projekat bi bilo dobro da se u celoj Evropi proširi gasna mreža i da se rekonstruiše gasno tržište. Kazandžijev kaže da su pre svega odlučujući „sigurni i različiti izvori isporuke gasa“. Pored manjih količina iz Grčke i Kaspijskog regiona (tzv. južni gasni koridor), na kraju se ipak ponovo uglavnom računa sa ruskim gasom iz Južnog toka.

Evropski komesar za zaštitu klime, Miguel Arijas Kanete, naglašava važnost alternativnih načina isporuke gasa. Kanete kaže da južni gasni koridor ima ključnu ulogu za dugoročno, nezavisno snabdevanje regiona tim energentom. Zbog toga je važno imati zalihe plina gasa u Crnom moru i u regionu izgraditi LNG terminal (terminal za pretakanje tečnog gasa).

Slabi izgledi za uspeh

Stručnjak za energetska pitanja iz Sofije Ilijan Vasilev, nije toliki optimista: „Od lepih obećanja mnogo su važnije mogućnosti evropskog gasnog tržišta, infrastruktura i zakonski okviri. Izgradnja bugarskog rezervoara za gas može da počne tek onda kada se steknu neophodni uslovi: distributer gasa, gasovod, kao i ugovori o sigurnoj isporuci gasa“.

Bugarska, Grčka i Rumunija napravile su prvi korak. Te zemlje, naime, žele da uvežu svoje gasne mreže. „Očekujemo da nam se pridruži i Mađarska“, kaže bugarska ministarka za energetiku Tamenuška Petkova. Brisel bi trebalo da pruži finansijsku pomoć. Za region je mnogo toga u igri: Bugarska je početkom 2009. Godine, zbog spora oko gasa između Ukrajine i Rusije, nekoliko sedmica bila odsečena od ruske isporuke gasa. Nakon toga, Bugarska što pre želi da uspostavi vezu sa gasnim mrežama susednih država Turskom, Grčkom, Srbijom i Rumunijom, kako bi ubuduće isključila takve opasnosti. Međutim, ni jedan od tih gasovoda još nije u upotrebi.