Berlinale u 3D

„Ovoga puta posetioce očekuje jedno drugačije Berlinale. Pokušali smo da napravimo program koji se razlikuje od dosadašnjih i to prvenstveno uz pomoć novih tehničkih mogućnosti. Po prvi put ćemo prikazati veći broj filmova u 3D verziji; između ostalih film „Pina“ Vima Vendersa, o Pini Bauš i dokumentarni film Vernera Hercoga „Pećina zaboravljenih snova“ koji govori o slikama iz pećine u južnoj Francuskoj“, najavljuje direktor Berlinskog filmskog festivala Diter Koslik najavljujući program koji bi trebalo da počne 10. februara i da, kao i ranijih godina, traje deset dana.

Obične priče, univerzalne poruke

Što se tema ovogodišnjih filmova tiče, kako onih u zvaničnoj konkurenciji tako i onih u drugim sekcijama one bi i ove godine trebalo da se kreću prvenstveno oko međuljudskih odnosa, ljubavnih i drugih veza kao i nasilja. Tako se na primer film „Forgiveness of blood“, američkog reditelja Džošue Marstona (koji se takmiči za glavnu nagradu festivala i prema mnogima ima velike šanse osvojiti jednog od „Medveda“) bavi temom krvne osvete koja i danas postoji u Albaniji.

Kako je najavio direktor i „dobri duh“ Festivala Diter Koslik, „ovogodišnji filmovi govore i o generaciji današnjih tridesetogodišnjaka i četrdesetogodišnjaka, o nesigurnosti i sumnjama koje na neki način karakterišu tu generaciju“. „U svakom slučaju, i ovoga puta gledaoce očekuju sasvim obične priče, priče koje se, takoreći, mogu naći ispred svakih kućnih vrata, ali koje imaju i univerzalnu vrednost i poruku“, rekao je Koslik.

Filmova manje nego prošle godine

A tih priča će ove godine biti nešto manje nego prethodnih; prošle godine su bila prikazana 392 filma, dok će ove godine njihov broj u svim sekcijama iznositi 385, od toga 13 svetskih premijera. Za glavne nagrade, za Zlatnog i Srebrne medvede, takmičiće se 16 filmova među kojima se ove godine nalaze čak četiri filma gotovo potpuno nepoznatih, mladih rediteljki.

Od filmova iz Srbije ove godine nažalost nema ni jednog, a situacija je ista i po pitanju filmova iz ostalih zemalja regiona. Izuzetak je jedino film Ralfa Fajnsa „Koriolanus“ koji je velikim delom snimljen prošle godine u Beogradu i u čijem stvaranju su učestvovali i producenti i glumci iz Srbije.

Dolazi i Madona

Ovogodišnja predsednica stručnog žirija je glumica Izabella Roselini. Osim nje, u tom telu nalaze se i nemačka glumica Nina Hos i zvezda Bolivuda Amir Kan. Organizatori Berlinala su ove godine pozvali i iranskog reditelja Džafara Panahija, ali on najverojatnije neće moći da dođe. On se, naime, od marta prošle godine nalazi u zatvoru zbog kritika na račun režima koji vlada u Iranu i tamo bi trebalo da provede još šest godina. Nagradu za životno delo trebalo bi da dobije nemački glumac Armin Miler Štal.

Inače, od zvezda i zvezdica koje bi ove godine trebalo da prošetaju crvenim tepihom, kako je najavljeno, u Berlin bi do 20. februara trebalo da stignu Kolin Firt, Ralf Fajns, Vanesa Redgrejv, Dijana Kriger i vrlo verovatno Madona koja će predstaviti svoj novi film o ljubavi engleskog kralja Edvarda VIII i Volis Simpson.

žt/idj/agencije