Sporno investiranje na Brezovici

O skijaškom projektu na Brezovici piše list Frankfurter algemajne cajtung u tekstu pod naslovom: „Kako će Kosovo postati skijaška-nacija“:

„Brezovica na Šar-planini je jedino skijalište na Kosovu i važi za zapušteno. Od devet ski-liftova, većina ne radi, pa ni onaj na glavnoj stazi dugoj 2.500 metara. Preostali pogoni pate zbog problema sa strujom i slabo se održavaju. Isto važi i za hotele koji potiču još iz jugoslovenskih vremena. Pritom Brezovica ima slavnu prošlost, a možda još bolju budućnost. Krajem sedamdesetih godina, tu se masovno investiralo, kako bi se stvorila snežna-alternativa za zimske Olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine.“

„Sada jedan francuski konzorcijum na Brezovici želi da izgradi najvažnije odmaralište u čitavoj jugoistočnoj Evropi. Deo te grupe je i Compagnie des Alpes, koja sebe opisuje kao 'vodeću svetsku kompaniju za izgradnju skijališta'. Ukupna dužina skijaških staza trebalo bi da iznosi sto kilometara, umesto dosadašnjih 16. U planu je i izgradnja najmanje 20 novih ski-liftova. Na stazama će moći da bude i do 15.000 skijaša istovremeno, a u hotelima i brvnarama moći će da prenoći 7.000 gostiju. Ukupna investicija procenjuje se na oko 409 miliona evra. Godišnji promet skijališta kretao bi se oko sto miliona evra.“

„To će biti dobro za domaće stanovništvo, koje ima 50 odsto nezaposlenih. Ukoliko sve bude išlo kako treba, u regionu će se otvoriti 3.000 radnih mesta, u najboljem slučaju tokom čitave godine. U letnjoj sezoni, turiste bi trebalo da privuče akva-park veličine 5.000 kvadratnih metara, kao i biciklističke staze. Investitori obećavaju najmanje 120 skijaških dana, sa veštačkim snegom čak 150, sve do aprila. Obim padavina ovde je dvostruko veći nego na konkurentskim skijalištima u Makedoniji, Crnoj Gori ili Srbiji.“

„Za uspeh projekta važan je i dobar položaj – između Prizrena i Prištine na Kosovu, kao i nedaleko od Skoplja u Makedoniji. Aerodromi oba glavna grada udaljeni su između 60 i 70 kilometara. Posetioci iz šesnaest gradova do Prištine imaju direktne letove. Važniji od avionskih putnika za skijalište bi mogli da budu vozači. Njih 2,3 miliona živi na manje od dva sata automobilske vožnje od Brezovice i svi oni su potencijalni dnevni posetioci. Investitori računaju sa turistima iz svih balkanskih zemalja, ali i iz Austrije, Nemačke, Italije, Švajcarske i Turske. Netaknuta priroda i povoljne cene trebalo bi da ih privuku“.

Brojna nerazjašnjena pitanja

„Iako projekat zvuči veoma uverljivo, još je mnogo nerazjašnjenih pitanja. Pre svega je nejasno ko će ga finansirati“, piše frankfurtski list i dodaje da će se više znati narednih meseci. „Prva faza izgradnje mogla bi da počne u septembru. U periodu od tri godine na Brezovicu bi moglo da se slije 164 miliona evra. Ako se investicija isplati, sledi druga faza za period od pet godina. Treća faza izgradnje neće početi pre 2030. godine.“

„Postoji još jedna, velika nepoznanica u računici: nacionalno pitanje“, piše Frankfurter algemajne cajtung: „Opština Štrce je na Brezovici, a to je srpska enklava na Kosovu. Mnoge porodice su napustile to područje, ali Srbi su i dalje brojniji od Albanaca. Nerazjašnjena su pitanja vlasništva zemlje, hotela, liftova i drugih objekata – između privatnih lica, ali i vlada. Još 2011. godine, Evropska unija je bezuspešno pokušavala da tamo ponovo oživi zimske sportove. Kako bi izbegla postojeće konflikte, u planu je bila izgradnja potpuno novog skijališta, zapadno od Brezovice. Ali i taj pokušaj se izjalovio. Situacija je sada nešto bolja, jer srpski gradonačelnik i srpski ministar na Kosovu stoje iza te odluke. Uostalom, konzorcijum ne propušta ni jednu priliku da stupi u kontakt sa lokalnim žiteljima i objasni im mogućnosti razvoja”.

Premijer Rama preti Velikom Albanijom

U tekstu pod tim naslovom austrijski list Di Prese pojašnjava da je svojim najnovijim izjavama albanski premijer Edi Rama izazvao negodovanje u Srbiji. „Di Prese“ konkretno objašnjava da je Rama u izjavi za jednu kosovsku televiziju „zapretio da će Albanija i Kosovo 'biti prisiljeni da se na klasičan način' ujedine ukoliko se bude dalje odlagalo njihovo ujedinjenje u okviru Evropske unije. Konkretno, Rama se požalio na to da još uvek nije usledila vizna liberalizacija za Kosovo.“

Građani Kosova su, objašnjava dalje bečki list, jedini na Zapadnom Balkanu kojima je još uvek potrebna viza za putovanje u zemlje EU. „Di Prese“ dalje navodi da je Ramina izjava izazvala burne reakcije u Srbiji te da je i srpski šef vlade Aleksandar Vučić odmah na to reagovao kazavši da „može da garantuje da se Kosovo i Albanija neće ujediniti na klasičan način“. Takođe, vodeći albanski političari „treba da prestanu da daljim izazivanjem nestabilnosti u regionu“, napisao je Vučić na Tviteru.