Sovjetski tenkovi nemaju veze sa Putinom

Oba tenka iz Drugog svetskog rata trebalo bi da ostanu deo Sovjetskog spomenika kraj Brandenburške kapije u Berlinu. „Savezna vlada poštuje ovaj posebni oblik sećanja na poginule na strani Crvene armije u Drugom svetskom ratu“, saopšteno je iz Vlade. I berlinski Senat zauzeo je jasan stav: peticija „iskrivljuje istorijsku pozadinu spomenika“, rečeno je na pitanje DW.

Istorija i hegemonija

Dve novine konzervativne izdavačke kuće Aksel Špringer u peticiji upućenoj Nemačkom parlamentu zahtevaju da tenkovi u berlinskom parku Tirgarten budu uklonjeni. „U vremenu kada ruski tenkovi prete slobodnoj i demokratskoj Evropi, ne želimo ruske tenkove na Brandenburškoj kapiji“, glasi obrazloženje. „Na granici prema Ukrajini umarširale su ruske vojne jedinice i prete slobodi suverene države“, stoji u peticiji. Cilj nije, pišu novine, da se negira žrtva ruskog naroda u Drugom svetskom ratu. Ipak, „sećanje na pokopane vojnike Crvene armije čuva se časno tek ako se ne dovode u vezu sa hegemonijalnom vojnom politikom današnjeg rukovodstva u Kremlju“, stoji u peticiji.

U Berlinu su neposredno nakon Drugog svetskog rata uređena tri velika spomenika. Tamo je pokopano oko 23.000 vojnika i oficira Sovjetske vojske, koji su poginuli u završnim borbama za Berlin 1945. godine. Savezna vlada i berlinski Senat podsećaju da se Nemačka prilikom ponovnog ujedinjenja obavezala na trajno prihvatanje spomenika u Treptovu, Tirgartenu i Pankov-Šenholcu. Zadatak je prenesena na saveznu pokrajinu Berlin. „Građevinska ili neka druga izmena nije predviđena niti definisana prilikom dogovora“, naglašava se iz Senata. Takođe, spomenici se ne pripisuju današnjoj Ruskoj federaciji, nego predstavljaju nekadašnju Crvenu armiju Sovjetskog saveza, koji više ne postoji.

Spomenici su i opomene

Spomenici su i danas opomena kakve su sve užasne posledice imali rat i vladavina nasilja, stoji dalje u odgovoru na upit DW. „U Tirgartenu stoje tenkovi i haubice kao počasni spomenici, koji će biti prosuđeni u istorijskom kontekstu, a danas nisu izraz vojne pretnje“, smatra vlast u Berlinu. Počasni spomenik u Tirgartenu važna je ruska ratna uspomena – spomenik pobedi i vojnom groblju, naglašava istoričar Jerg Gancemiler. „Herojstvo i sećanje na pobedu u Rusiji su nužno povezani s tugovanjem za žrtvama. I upravo to se vidi na sovjetskim počasnim spomenicima“, kaže on za DW. „Zahtev za uklanjanjem spomenika je uvreda za žrtve“, kaže istoričar.

Gancenmiler kritikuje tabloid Bild: dnevnik je pomešao ruska sećanja na Drugi svetski rat i aktuelnu rusku i ukrajinsku politiku. „Tvrde da su ruski tenkovi danas pretnja Evropi i da zbog toga tenkove treba ukloniti sa sovjetskog spomen-obeležja. Ne samo da se te stvari dovode u vezu, iako jedna s drugom nemaju veze, već se potpuno izvrću istorijske činjenice, budući da se sugeriše da su i onda ruski tenkovi pretili Evropi“, kaže on. Sovjetski savez je između 1941. i 1945. vodio obrambeni rat protiv Nemačkog rajha, podseća naš sagovornik na lekcije koje iz istorije uče još u osnovnoj školi. Akcija najtiražnijeg tabloida Evrope podseća na novi hladni rat, dodaje Gancemiler.

Autori: M. Bušuev, D. Brianceva, M. Ostapčuk / I. Zrilić
Odg. urednik: Nemanja Rujević