Socijaldemokrate odlučuju

Socijaldemokrate (SPD) u Berlinu još uvek su zauzeti koalicionim pregovorima i još uvek nije jasno da li će uopšte doći do tzv „crno-crvene koalicije“ (Stranke Unije CDU/CSU i SPD). U međuvremenu, predstavljeni su prvi rezultati mnogobrojnih radnih grupa i pregovaračkih rundi. Pa ipak oni su toliko oskudni i toliko daleko od izbornih obećanja SPD-a, da je trenutno upitno da li je na taj način uopšte moguće ubediti partijsku bazu. A ona će u decembru glasati o mogućoj koaliciji sa CDU/CSU. Članovi Socijaldemokratske partije Nemačke treba da prosude o koalicionom sporazumu sa strankama Unije.

Loša iskustva sa velikom koalicijom

Odluka koju treba da donese partijska bazu nije nimalo laka. Ona je i inače distancirana od velike koalicije, a delovi članstva čak je i odbijaju. Mnogi članovi SPD-a strahuju da će u velikoj koaliciji ponovi biti narušen profil stranke i da će na sledećim parlamentarnim izborima 2017. socijaldemokrate proći još gore nego na izborima u septembru ove godine, kada su osvojili samo 25,7 odsto glasova. Osvrt na izborni rezultat 2009, posle četiri godine u velikoj koaliciji pod kancelarkom Angelom Merkel, opravdava ta strahovanja. Tada su Socijaldemokrate dobili samo 23,3 odsto glasova. U poređenju sa 2005, kada su skoro bili izjednačeni sa CDU, to je gubitak od 10 odsto i najlošiji rezultat od osnivanja Savezne Republike Nemačke. To je bio šok za najstariju demokratsku narodnu partiju Nemačke.

Otvaranje ka Levici

Levo krilo stranke zahteva otvaranje ka Levici (Linke). Tzv. „crveno-crvena“ saradnja na saveznom nivou ne treba više da bude zanemarena, kaže predsednik berlinskog odbora SPD-a Jan Štes. Od Kongresa stranke on zahteva signal u tom pravcu. Na lokalnom nivou i u istočno-nemačkim saveznim pokrajinama takvi savezi postoje već duže. Godine 1998. u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji formirana je prva crveno-crvena koalicija, koja je vladala do 2006. U Berlinu je SPD vladao zajedno sa PDS, odnosno strankom Levice od 2002. do 2011. Nasuprot tome, saradnja sa Levicom na saveznom nivou do sada je bila isključena kao mogućnost. Suviše su različiti stavovi oko centralnih pitanja kao što su angažovanje Bundesvera u inostranstvu, odbrambena i ekonomska politika.

Stranački izbori

U Lajpcigu će šef stranke Zigmar Gabrijel prvog dana trodnevnog susreta promovisati veliku koaliciju. Očekuje se, u slučaju obrazovanja vlade sa Unijom, da on postane vicekancelar. Ali u centru pažnje partijskog kongresa biće izbori. Biraće se predsednik stranke, njegovih pet zamenika, kao i druge visoke pozicije. Velika iznenađenja se, međutim, ne očekuju. Gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt, odustaće od funkcije zamenika predsednika. Njega bi mogao da nasledi predsednik Hesenskog SPD-a Torsten Šefer-Gimbel. Ukoliko posle koalicionih pregovora, generalna sekretarka Andrea Nales dobije neku ministarsku poziciju, nju će najverovatnije naslediti šef SPD za Donju Saksoniju Ralf Štegner.

Slaba na saveznom, jaka na pokrajinskom nivou

U poređenju sa prethodnim izborima, SPD je u septembru 2013. ipak zabeležila blag porast broja glasova. Osim toga, stranka uopšte nije u tako lošoj poziciji jer u saveznim pokrajinama socijaldemokrate su jake. U 13 od 16 pokrajina oni učestvuju u vlasti. U devet država čak imaju šefove vlade. I oni prisustvuju koalicionim pregovorima u Berlinu i koriste svoju moć za predstavljanje interesa svojih pokrajina. Jedna on njih je i premijerka Severne Rajne Vestfalije, Hanelore Kraft. Ona se zalaže za očuvanje radnih mesta u nemačkoj industriji uglja. Mediji su je već nazvali drugom najjačom ženom Nemačke – posle Angele Merkel.

Autorke: Betina Marks / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković