Slučaj Nazife Alimanović menja zakon?

Reč je o pravnom mišljenju generalnog advokata EU Melhiora Vateleta, a ne o presudi. Međutim, sudije Evropskog suda pravde, najvišeg suda u Evropske unije, u većini slučajeva slede takvu orijentacionu pomoć. U tom pogledu, socijalni sudovi u zemljama članicama EU u narednih nekoliko meseci mogu očekivati odgovarajuću presudu suda čije je sedište u Luksemburgu.

U aktuelnom slučaju radi se o švedskoj državljanki poreklom iz Bosne i Hercegovine. Naime, Nazifa Alimanović trenutno s troje dece živi u Berlinu. Nazifa i njena najstarija ćerka, kojoj je danas 20 godina, često su radile privremene poslove. Nazifa je uglavnom bila nezaposlena i na osnovu toga je u Berlinu od Biroa za zapošljavanje dobijala novčanu pomoć. Vlasti su obustavile isplatu te novčane pomoći navodeći da nezaposlene osobe iz zemalja članica EU koje žive u drugoj državi članici takvu pomoć ne mogu da dobijaju. Zbog toga je Nazifa podnela krivičnu prijavu.

Generalni advokat EU Vatelet smatra da se osobi, koja je državljanin zemlje-članice EU, i koja više od tri meseca živi i radi u Nemačkoj, ne može uskratiti pravo na socijalnu pomoć nezaposlenim, u Nemačkoj poznatiju pod nazivom Harc 4 (Hartz IV).

Podnosioci zahtjeva za pomoć moraju nastojati pronaći posao

Evropski sud pravde navodi da državljani zemalja-članica EU do sada nisu imali pravo na socijalnu pomoć u drugoj zemlji-članici ako tamo nikada nisu radili ili nikako imali interesa da u toj zemlji uopšte traže posao.

Prema navodima Generalnog advokata Vateleta, podnosilac zahteva mora „efektivno i stvarno“ da traži posao. Zemlje-članice EU generalno imaju pravo na isključenje „kako bi se dobila finansijska ravnoteža nacionalnih sistema socijalne bezbednosti“. Dakle, niko nema pravo da se preseli u drugu zemlju-članicu EU kako bi tamo primao socijalnu pomoć.

Herbert Briker sa Instituta za ispitivanje tržišta rada u Nirnbergu izjavio je za Dojče vele „da se može dobijati dečiji dodatak, ali se ne sme zaboraviti da dečiji dodatak nije socijalna pomoć“. On još kaže da se pravo na dečiji dodatak može ostvariti ako osoba većim delom živi u Nemačkoj“.

Generalni advokat Vatelet u slučaju Nazife Alimanović, koja ima decu školskog uzrasta, vidi razlog da joj se omogući socijalna pomoć. Roditelji i njihova deca, koja u državi u koju su se doselili redovno pohađaju školu, nezavisno od traženja posla, imaju pravo na boravak.

Socijalni jaz i strah od iskorišćavanja

Nazifa Alimanović, dakle, ima dobre šanse da dobije na sudu ne zbog toga što je ranije radila, nego zbog toga što joj deca u Nemačkoj pohađaju školu. Generalni advokat EU Vatelet podseća da se na osnovu toga automatski ne mogu izvlačiti zaključci. U njegovom izveštaju se tvrdi da se „finansijska ravnoteža nacionalnih sistema socijalne sigurnosti“ mora očuvati. Stručnjak Briker predlaže „savesnu harmonizaciju socijalnih sistema“ u kojima bi socijalna zaštita na primer mogla da iznosi 30 odsto prosečne zarade.

„Ukoliko se državljani zemalja-članica EU koji u drugim državama EU traže posao isključe iz korišćenja socijalnih naknada, onda će biti još lakše njihovo iskorištavanje“, smatra Marija Lohajde, članica uprave „Dijakonije“ (socijalna služba Evangelističke crkve). „Mnogi nemački poslodavci iskorišćavaju težak životni položaj useljenika iz zemalja-članica EU koji nemaju drugog izbora osim da prihvate nepodnošljive uslove rada i niske plate“, izjavila je Lohajde za novinsku agenciju Evangelističke crkve u Nemačkoj (epd).

Po njenom mišljenju, pojedine privredne grane u Nemačkoj ne bi opstale bez imigranata iz zemalja EU. „Samo nemačkoj poljoprivredi potrebno je preko 200.000 sezonskih radnika. U građevinarstvu i mesnoj industriji su uglavnom zaposleni radnici iz zemalja-članica EU“, izjavila je Lohajde. Po njenom viđenju, presuda Evropskog suda pravde, ako on bude sledio izveštaj generalnog advokata, bila bi određena nadoknada za pogođene osobe.