Slavjansk: Teško naoružani i odlučni

Obećanje prelazne vlade u Kijevu, upućeno regionima na istoku zemlje, kako bi ubuduće građani u tim krajevima mogli da računaju na veće političko učešće pri donošenju važnih državnih odluka, nije privuklo pažnju proruskih aktivista u Lugansku. Ostaju pri tome da je održavanje referenduma jedino rešenje i nadaju se da je „Krimski scenario“ moguće ponoviti. Zgrada obaveštajne službe ponovo je pod kontrolom onih koji ovaj deo zemlje žele da pripoje Rusiji. Napeto je i drugim gradovima na istoku Ukrajine.

Istekao ultimatum, proširene barikade

Naoružani muškarci u maskirnim uniformama upali su u policijsku zgradu u Slavjansku, mestu koje se nalazi nedaleko od granice sa Rusijom. Policija tvrdi da su napadači upali u prostorije Ministarstva unutrašnjih poslova, otvorivši vatru i bacivši nekoliko „šok-bombi“. Ministar Arsen Avakov je ovaj napad nazvao „terorističkim upadom“ u policijsku zgradu, dirigovanim iz Moskve, kao i ostali nemiri na istoku zemlje.

Rusija odbacuje optužbe o umešanosti u organizaciji protesta, koji su se pretvorili su nemire. Istovremeno, Zapad izražava sve veću zabrinutost zbog jačanja ruskih vojnih snaga nedaleko od granice sa Ukrajinom.

„Prelazni“ premijer Ukrajine, Arsenij Jazenjuk, boravio je u petak, 11. aprila u Donjecku, u nadi da će primiriti strasti, uveravajući proruske aktiviste da neće biti „ograničavanja upotebe ruskog jezika“. Jer, u petak je i zvanično istekao rok za povlačenje iz okupiranih vladinih zgrada, koji je vlada u Kijevu prethodno odredila, ali proruski aktivisti ne nagoveštavaju spremnost na kompromis.

U međuvremenu je postalo jasno da su zahtevi aktivista daleko veći od onog što je ukrajinska vlada spremna da ponudi. Valeri Bolotov, jedan od lidera proruskih aktivista, saopštio je na improvizovanoj konferenciji za novinare, da administrivna nezavisnost od Kijeva nije dovoljna. Insistira se i na mogućnosti formiranja sopstvene „nacionalne garde“. „Traži i da ruski bude zvaničan jezik“, dodaje Bolotov. Ali to nije sve. I održavanje referenduma ostaje jedan od zahteva.

Slovenski borci brane barikade

„Armija jugoistoka“ o kojoj se poslednjih dana govori i na čijoj se legalizaciji insistira, odgovorna je za organizaciju spornih barikada. Jevgenij, prilično krupan i visok čovek, poručuje stranim novinarima, kako je spreman da prolije i „poslednju kap krvi“, sve dok Lugansk ne bude ponovo pripadao Rusiji. „Ja sam borac, jedan stari slovenski ratnik“, kaže Jevgenij. „Lugansk je ruski grad. Osnovala ga je carica Katarina Velika. To možete i samo proveriti u istorijskim knjigama.“

Nakon što je istekao rok za povlačenje, u Lugansku i Donjecku, barikade su pojačane. Proruski aktivisti očekuju intervenciju ukrajinskih snaga bezbednosti. Imajući u vidu da je u okupiranim zgradama bilo oružja i da se ispred barikada nalazi na storine pristalice, u slučaju da ukraijnska vojska i policija krenu u akciju, krvoproliće u kojem bi bilo i civilnih žrtava, biće neizbežno.

„Nisam stručnjak za ukrajinsku politiku“

I u okupiranoj zgradi vlade u Donjecku, atmosfera je ista. Nakon što je istekao ultimatum ukrajinske vlade, na drugom spratu administrativne zgrade organizovane su konsultacije. U centrali komande odlučeno je da se barikade prošire. Komandir odgovoran za odbranu barikada, Pavel, ne razume ponudu premijera Jazenjuka.

„Ja nisam Ukrajinac, ja sam Rus“, kaže Pavel. „Dolazim iz Tule, pokraj Moskve. Došao sam da pomognem mojim ukrajinskim prijateljima. Nisam specijalista za ukrajinsku politiku.“ Ne želimo sukobe, poručuje komandir. „Ali ako budu odlučili da nas napadnu, sami će biti odgovorni za posledice.“

Autor: Jakov Leon (ard, rojters)