Skidanje glava u vrhu Partije

Kao stalni član Politbiroa i predsednik Komisije za politiku i pravo Centralnog komiteta, Džou Jongkang imao je kontrolu nad policijom, državnim tužilaštvom, sudstvom i tajnim službama – makar do isteka mandata 2012. Ovaj 71-godišnjak zbog toga je prozvan carem tajnih službi. Ali, ni veze unutar bezbednosnog aparata, ni visoke političke funkcije nisu bile dovoljne da ga zaštite od zvanične istrage.

„Si je već odlučio“

Istraga će dodatno zastrašiti visoke partijske funkcionere, ocenjuje Robert Dali, direktor Kisindžerovog institua za Kinu i SAD. Dodaje da će se time još više učvrstiti moć predsednika Si Đingpinga (na naslovnoj fotografiji): „Džou je poslednji put viđen u javnosti u jesen 2013. i istraga protiv njega, njegovih rođaka i saveznika je vođena i o njoj se naširoko razgovaralo u proteklih godinu dana, iako do juče to nije bilo formalno objavljeno“, kaže Dali za DW. „Si je dakle delovao natenane u slučaju svog političkog rivala Džou Jongkanga, pripremao je teren unutar partije, u medijima koje kontroliše partija i u javnosti.“

Naime, u Kini je do nedavno važilo nepisano pravilo da se stalni članovi Politbiroa sudski ne gone niti kažnjavaju. To je formulisao nekadašnji generalni sekretar i predsednik Kine Đang Cemin. U njegovo doba, time je iznad zakona postavljano devet najuticajnijih političara. Nakon što je Đangu Ceminu 2003. istekao mandat, on je instalirao svoj štićenika Džoua u Politbiro. Ali, čini se da Džou više nema ni podršku bivšeg predsednika, jer ovakav postupak ne bi bio moguć bez saglasnosti Đanga.

Budući da su gotovo svi državni službenici u Kini članovi Komunističke partije, kod optužbi za korupciju najpre se pokreće disciplinski postupak, a već tokom tog postupka osumnjičeni se stavlja pod kućni pritvor. Nakon okončanja interne istrage, članovi partije odlučuju da li će državno tužilaštvo podići zvaničnu optužnicu. U velikom broju slučajeva, sudske presude jednostavno prate mišljenje partijskih organa. „Možemo biti sigurni da je Si već odredio ishod istrage o Jongkangovim aktivnostima, makar u grubim crtama. Džou će verovatno biti izbačen iz partije, biti osuđen i zatvoren ili smešten u kućni pritvor do kraja života“, predviđa Robert Dali.

Borba za moć

Džou je po vokaciji geolog i stekao je svoju moć u naftnoj industriji. Radio je kao inženjer na kineskim naftnim poljima i bio direktor kineskog giganta za naftu i gas CNPC, mnogo puta je putovao u Sudan i pregovarao sa tamošnjim režimom. Istovremeno je gradio političku karijeru: uspeo se do partijskog sekretara u centralnoj kineskoj provinciji Sečuan, i na kraju dogurao do mesta ministra za javnu bezbednost i postao član Politbiroa.

Ali, njegova moć je pre par godina počela da se ljulja. „Talasanje je počelo mnogo pre objave da se vodi istraga“, kaže Robert Dali. Naime, Džouov politički saveznik, ambiciozni Bo Silaj, osuđen je krajem septembra 2013. na doživotnu robiju zbog korupcije i zloupotrebe službenog položaja. Postupak protiv Silaja, takođe člana Politbiroa, mnogi su ocenili kao sporan. Po pisanju Njujork tajmsa koji se poziva na dobro obaveštene izvore, Džou je jedini glasao protiv suspendovanja Boa, dok su na drugoj strani bili aktuelni predsednik Si Đinping i drugi uticajni političari. Pojedini posmatrači veruju da su Džou i Bo Silaj planirali da izazovu promenu vlasti u partiji.

Navodno je Politbiro nakon neuspelog puča rešio da kazni Džoua i ljude povezane sa njim. Zbog toga od kraja 2012. najmoćnije državno telo u Kini ima samo sedam članova, a za Džoua više nema mesta. Postupak protiv Džoua Jongkanga je „nastavak borbe za moć na vrhu“ smatra istoričar Žang Lifan, koji kaže da će se borba nastaviti: „Kada pogledamo istoriju partije, vidimo da se korov čupa iz korena.“

Novi car bezbednosti

Džou nije jedini: predsednik komisije za kontrolu i administraciju državne svojine, Đang Đemin, suspendovan je zbog „teških disciplinskih prekršaja“, pod čime se u Kini podrazumeva korupcija, podmićivanje i zloupotreba službenog položaja. Valja napomenuti da je Đang je od 2011. do 2013. bio na čelu CNPC-a, preduzeća koji je ranije vodio Džou Jongkang.

Robert Dali tumači ovaj potez kao ispunjenje obećanja predsednika Si Đinpinga da će se suprotstaviti i „malim muvama“ kao i „snažnim tigrovima“ unutar Partije. „On želi da prikupi podršku za Partiju i za sebe samog, tako što će učiniti partiju manje korumpiranom, ili će makar ostaviti utisak da to čini“ , tumači Dali.

Doduše, u tome ima i koristi za prvog čoveka azijske supersile. Ovaj 61-godišnjak je sad sam postao car bezbednosti i ima potpunu kontrolu nad vojskom, tajnim službama, policijom i spoljnom politikom, više nego bilo koji predsednik od vremena reformatora Deng Sjaopinga.