1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Afera

„Sirtaki-kolo“ izvlači pare iz Makedonije?

Jedna grčka kompanija pobedila je na tenderu za izgradnju 28 km autoputa u Makedoniji. Pare iz EU su u Makedoniji, a neki građani Grčke redovno, svakog meseca, podižu veće sume, ali ih ne iznose iz zemlje. Gde je novac?

Četiri dana nakon optužbe najveće makedonske opozicione stranke, Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), da postoji sumnja da je Vlada u Skoplju umešana u ilegalno izvlačenje 3,5 miliona evra iz fondova Evropske unije namenjenih za izgradnju autoputa preko firme „Aktor“, nema nikakvog odgovora od nadležnih institucija zaduženi da otvore istragu i potvrde ili demantuju te tvrdnje.

Grčki „Aktor“ je kompanija koja je pobedila na tenderu za izgradnju deonice autoputa Demir-kapija – Smokvica na jugu zemlje u dužini od 28,2 km i pored toga što je njihova ponuda bila za 40 miliona evra skuplja od ponude jedne italijanske kompanije. Ta deonica, deo je važnog Koridora 10, koji Grčku povezuje sa Austrijom. Vrednost projekta je 270 miliona evra, odnosno deset miliona evra po kilometru. Novac je obezbeđen iz EIB, EBOR i pretpristupnih IPA fondove.

Šta se dešava?

Svakog meseca, između prvog i desetog u mesecu, građani Grčke dolaze u banku u Negotinu na Vardaru, podižu novac i potom odlaze iz Makedonije – ali bez para. U to novčano „sirtaki-kolo“ do sada se „uhvatilo“ 96 građana Grčke. Opozicija nema dokaza da oni rade za „Aktor“.

„Zašto za državne institucije nije izazov da istraže slučaj u kome su 3,5 miliona evra završila u privatnim džepovima?“ To pitanje već nekoliko dana zaredom postavlja portparol SDSM Petar Šilegov. Odgovor nije dobio ni on, ali ni mediji. SDSM je objavio dokumenta koja pokazuju da se preko računa grčke kompanije „Aktor ADG Grčka - Filijala Skoplje“ novac masovno izvlači, ali da gotovina ostaje u Makedoniji. Socijaldemokrate pitaju: kome je taj novac namenjen?

„Sa računa kompanije 'Aktor ADG Skoplje – Filijala Skoplje', na kojem se nalaze 32 miliona evra, a to je novac koji pripada makedonskim građanima, cure velike sume. Iznose ih građani Grčke. Podaci pokazuju da je, recimo, devet ljudi sa prezimenom Konstantinos podiglo 313.000 evra u pojedinačnim isplatama koje su iznosile 20, 40, 80 hiljada evra. Grčki građani taj keš ne iznose iz Makedonije. Odmah ga preuzima Zioga Atina, računovođa u firmi 'Aktor'. Prema podacima carine, taj novac nije izašao iz Makedonije. Finansijsko-obaveštajna uprava je otvorila slučaj, ali je po nečijem nalogu postupak zaustavljen. Službenici filijale „Stopanske banke“ u gradu Negotino, u kome se podiže novac, prijavili su podizanje ogromne sume novca u gotovini, više od 15.000 evra, što je Finansijsko-obaveštajna uprava dužna da ispita. Posebno kada je u pitanju novac koji podižu stranci“, objasnio je Šilegov. Ako se izvlačenje nastavi ovim tempom, SDSM smatra da će iz Makedonije biti 'ispumpano' 30 miliona evra.

Finansijsko-obaveštajnа uprava tek juče se iznenadno oglasila sa tvrdnјom da je još 11. novembra 2013. godine otvorila predmet sa ciljem da istraži slučaj, da utvrdi sve činjenice i eventualno postojanje odgovornosti: „Preuzete su mere i zatražene informacije od nadležnih finansijskih institucija u vezi tog slučaja. Nakon svih zakonskih procedura i sprovedenih postupaka, nakon temeljne i sveobuhvatne analize, obaveštene su sve državne institucije koje imaju veze sa ovom vrstom pitanja. Tokom tog perioda obavljale su se aktivnosti za obezbeđivanjе činjenica, dokaza i argumenata koji su od suštinskog značaja za dalji razvoj postupka, koji je još u toku, a o epilogu će javnost biti obaveštena“, saopštila ja Uprava.

Poznavaoci problematike sumnjaju u iskrenost tog zakasnelog „priznanja za rad“ i smatraju da s njim Uprava samo kupuje vreme. Od juče i grčki mediji izveštavaju tamošnju javnost o tom slučaju, možda i masovnije od makedonskih, koji su uglavnom pod vladinom kontrolom, pa je zbog toga je i „Aktor“ nekoliko dana „uživao plodove medijskog mraka“, po principu all inclusive.

Povodom celog slučaja saopštenjem prethodno se oglasila i vladajuća makedonska stranka VMRO-DPMNE: „Ceo postupak oko objavljivanja javnog poziva za izgradnju tog autoputa odobren je od strane Evropske komisije, a u saradnji sa Evropskom investicionom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Na sastancima sa predstavnicima Evropske komisije koji se održavaju jednom mesečno utvrđuje se finansijski i fizički napredak projekta. Takvi sastanci se na svakih šest meseci održavaju i sa predstavnicima Evropske investicione i Evropske banke za obnovu i razvoj. Gde i kako izvođač poslova, koji je odabran u transparentnoj proceduri, troši novac – bez obzira da li za radnike, opremu, mašine ili građevinski materijal – to treba pitati kompaniju koja je pobedila na tenderu. Tender je verifikovan od strane svih relevantnih evropskih institucija. Ako postoji sumnja u njihov rad, ima načina da se to prijavi institucijama, a one će morati da reaguju“, saopštila je VMRO-DPMNE.

Pomenute evropske institucije za sada „nemaju komentar“. Nezvanično saznajemo, da će one „proveriti sve navode“, ali iza javne scene, zbog suptilnosti ovog perioda. Naime, predsednički i vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji održavaju se u aprilu.

Gde je tužilac?

Čini se da se iste te institucije, koje u percepciji makedonski građana važe za stranački obojene instrumente vlade, danas kriju u mišijoj rupi. Evropska komisija u svim izveštajima o napretku Makedonije napominje važnost jačanja institucionalnih kapaciteta u zemlji. Taj proces stagnira ili napreduje sporo, a prema rečima stručnjaka, razlog za to su, pre svega, stranački uticaji koji ometaju njihovu sposobnost da funkcionišu nezavisno i profesionalno. Profesor i bivši šef vojne službe bezbednosti, dr Vladimir Pivovarov kaže da institucije moraju hitno da preduzmu odgovarajuće mere.

„Ako je Makedonija je pravna država, sada bi trebalo da javni tužilac postupi po službenoj dužnosti ex oficio, primenom principa provere podataka – na glas u javnosti. Vladajuća stranka poziva se na institucije pa, ako one postoje, trebalo bi da utvrde šta se dešava. Iz Makedonije može da se iznese novac samo u iznosu do 10.000 evra pri čemu se to mora prijaviti prilikom izlaska iz zemlje i ulaska u Grčku. Za sume veće od 10.000 evra, kao u ovom slučaju, banka je po zakonu dužna da obavesti Finansijsko-obaveštajnu upravu, koja u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova ili samostalno može da proveri poreklo novca, poreze i zakonitost transfera novca. Ona to može da proveri i kroz međunarodnu razmenu podataka, zato što se radi o stranim državljanima“, objašnjava Pivovarov.

Opozicione socijaldemokrate smatraju da će, ako se izvlačenje novca nastavi ovim tempom, iz Makedonije biti ’ispumpano’ 30 miliona evra.

Opozicione socijaldemokrate smatraju da će, ako se izvlačenje novca nastavi ovim tempom, iz Makedonije biti ’ispumpano’ 30 miliona evra.

On podseća da je i nepreduzimanje odgovarajućih mera – krivično delo: „Propuštanje da se preduzmu institucionalne mere, u javnosti ostavlja prostor za špekulacije da se radi o pranju novca sa krajnjim ciljem njihovog korišćenja u izborne svrhe i manipulacije. Da bi eliminisale takva nagađanja, nadležne institucije trebalo bi da deluju brzo i da otkriju istinu, posebno zato što je najveći deo sredstava dobijen kao donacija iz Evropske unije. U ovoj situaciji imamo dva izbora: ili da se slučaj javno i transparentno razjasni, ili će u suprotno Makedonija biti stavljena na crnu listu zemalja koje omogućavaju pranje novca“, upozorava Pivovarov.

Samo „grčko maslo“?

Profesor Miodrag Labović, inače bivši direktor Finansijske policije smatra makedonske političke elite nisu umešane u taj slučaj. „Koliko sam ja informisan, nema makedonskih podizvođača, i zato mislim je malo verovatno da je to 'domaća prevara'. Da bi se došlo do istine, istražne radnje treba da budu usmerene na utvrđivanje činjenica: na osnovu čega se vrši isplata pojedincima iz Grčke, da li se radi od fiktivnim transakcijama ili ne, da li su oni izašli iz zemlje sa novcem – ako nisu, novac je ovde, ako je ovde – gde je završio? Moguće su razne varijante, od izbegavanja poreza u svojoj zemlji, do fiktivne pozajmice za firmu i druge kombinacije, o čemu ne treba da se špekuliše, već to treba da se istraži“, objašnjava Labović.

Prošlogodišnje istraživanje sprovedeno od strane Makedonskog centra za međunarodnu saradnju pokazalo je da poverenje u institucije Makedonije, nakon pada u 2010, ponovo raste. Prema tom istraživanju, značajan porast poverenja građani imaju u obrazovanje, zdravstvo i policiju, a najmanje u sudstvo (43,1 odsto) i carinu (36,5 odsto). Poverenje je teško steći, a lako izgubiti, i „Aktor“ stavlja institucije na novi test.

Na testu, ali izbornom, biće i vladajuća VMRO-DPMNE, koja je svoj rejting godinama gradila na populizmu i „nepopustljivosti“ u dvodecenijskom sporu sa Grčkom oko ustavnog imena makedonske države. Stavljanje ovog slučaja „ispod tepiha“, za simpatizere vladajuće stranke moglo bi da znači otrežnjenje od „priče o partiotizmu“, iznad koje sada, kao Damoklov mač lebdi sumnja da su počinjene kriminalne aktivnosti sa „arhineprijateljom“.

Autorke: Katerina Blaževska, Skoplje
Odgovorni urednik: Ivan Đerković