Sirijske izbeglice opterećuju Tursku

Jusef je sa dva prijatelja došao u Istanbul pre nekoliko sedmica. U ratu u Siriji ranjen je gelerom granate u levo oko. Trojica Sirijaca su jedno vreme boravili u izbegličkom kampu u gradu Urfa, na istoku Turske. Tu su živeli osam meseci. Nakon toga su otišli na zapad zemlje. „Niko još ne zna koliko će rat potrajati. Ne možemo deset godina živeti u kampu“, kaže 20-godišnji Sirijac, u razgovoru za DW.

Sva trojica su u Istanbulu na ulici, bez posla i hrane, ali sa nadom da će Jusef ubrzo dobiti potrebnu medicinsku negu. Pošto su novi u gradu, ne znaju na koju stranu da krenu. Zbog toga im ne preostaje ništa drugo osim da prose. „U Istanbulu je teško pronaći posao. Osim toga malo se zarađuje“, kaže Jusef.

Turska kao jedina šansa

Za razliku od Jusefa, 22-godišnji Ahmad se bolje snašao. On je iz Sirije u Tursku pobegao pre godinu dana. Trenutno bez radne i boravišne dozvole radi u jednoj prodavnici elektro-uređaja. Međutim, čini se da to ovde nikome ne smeta. Osim toga, turska vlada zajedno sa nevladinim organizacijama iz Turske i arapskih zemalja mu plaćaju pripremne kurseve za turske univerzitete. Ukoliko mu to pođe za rukom, onda će moći da se upiše na sve univerzitete u Turskoj. Na taj način Turska izbeglicama daje pravu šansu. „Turska je za nas najbolja opcija, bolja od ostalih zemalja. Arapske zemlje nam ne nude pomoć. Ukoliko i nude, onda to rade Sirijcima koji poseduju važeće pasoše sirijskog režima. Ali, većina Sirijaca uopšte nema više zvanične dokumente“, kaže Ahmad za DW.

Ahmad i Jusef su tipični primeri za situaciju u kojoj se nalaze sirijske izbeglice u Turskoj. Turska vlada s jedne strane želi da pomogne. Integracija sirijskih izbeglica u tursko društvo se na veliko iznenađenje odvija bez previše birokratije. Više od 30.000 Sirijaca završilo je zanat u Turskoj. Oko 70.000 dece već odlazi školu ili obdanište. S druge strane, Turska je preopterećena. Samo u Istanbulu živi skoro 200.000 Sirijaca, kojih je sve više na ulici.

Nezadovoljstvo turskog stanovništva raste

Zbog sve većeg broja useljenika iz arapskog govornog područja drastično se menja slika milionske metropole na Bosforu. U Istanbulu se sve češće mogu videti reklamni panoi napisani na arapskom jeziku. Glavni problem za Turke je konkurencija na tržištu rada. Sirijci koji rade na crno sve više su prisutni na ionako slabom turskom tržištu rada. Sirijci rade kao konobari, krojači, frizeri, ali zbog poznavanja arapskog jezika i u turističkoj branši. Oni bi na taj način trebalo da privuku još veći broj turista, koji govore arapski. Prema navodima turskih medija, samo u istanbulskoj luksuznoj četvrti Ortakoj, zaposleno je 250 sirijskih izbeglica. Oni uglavnom rade kao konobari.

Međutim, sve veći broj Sirijaca u Turskoj vodi i do pogoršanja situacije u kojoj žive izbeglice. Među stanovništvom se šire predrasude. Sve češće dolazi do demonstracija protiv izbeglica ili napada na sirijske ustanove. Zahtevi su jasni: Sirijci treba da ostanu u kampovima ili da se vrate u svoju zemlju. „U sopstvenoj zemlji se osećamo kao turisti“, kaže jedan Turčin, koji želi da ostane anoniman. Jedan od trgovaca voćem i povrćem dodaje da je u pojedinim delovima grada više Sirijaca nego Turaka. „Nije to loše, ali ih je u međuvremenu zaista mnogo. Država to jednostavno više ne može da podnese.“

U Turskoj sada kruži dosta predrasuda. Jedan Turčin kaže da Sirijci u Turskoj žele da dođu do novca na brz način: „Nakon toga jednostavno pobegnu u EU. Nepouzdani su. Iskorišćavaju našu zemlju“. „Sirijci su u Istanbulu preuzeli najprometnije ulice. Koliko još dugo moramo da živimo sa ovom užasnom situacijom“, piše jedan korisnik Tvitera. Turska vlada je prepoznala sve veću napetost između sopstvenog stanovništva i izbeglica i sada preduzima drastične mere. Tako je gradonačelnik Istanbula, Husein Avni Mutlu, kako prenose mediji, najavio da će nekoliko hiljada sirijskih izbeglica autobusima biti prebačeno u kamp na istoku zemlje. Oko 500 Sirijaca je prošlog meseca već napustilo Istanbul.

Izbeglički talas se pogoršava

Zbog aktuelne situacije na istočnoj granici Turske se povećava i izbeglički talas. Sami Sirijci više nisu jedino opterećenje za Tursku. Jezidi sa severa Iraka takođe beže od islamista „islamske države“ i utočište traže u Turskoj. Prema navodima vladine uprave za nesreće i urgentna stanja (AFAD) utočište u Turskoj je već pronašlo preko 2.000 Jezida. U Iraku, u blizini turske granice, sada bi trebalo da bude formiran izbeglički kamp. List Hurijet piše da se u tom kampu može smestiti 16.000 izbeglica.

Jusef sa početka ove priče pokušava da pronađe pomoć van Turske. Zajedno sa dva prijatelja je Ujedinjenim nacijama poslao pismo. U istom se žali na glad i nehumane uslove u kojim se nalaze sirijske izbeglice na istanbulskim ulicama. Potrebni su mu pomoć i perspektiva.