Severna Koreja: Glad na sve strane

Tim nemačkih novinara, u pratnji nemačke humanitarne misije imao je prilike da vidi prizore, retko dostupne strancima. Kiša pljušti bez prestanka, već nedeljama. Nalazimo se na putu iz glavnog grada Pjongjanga ka u luci Haeđu, iz izloga zemlje u njeno sirotište. Vožnja po rupama traje dva sata, priroda predivna.

U žitnici Severne Koreje uspevaju pirinač, kukuruz, ječam, pšenica i krompir. Na velikim crvenim tablama parole socijalizma: "Trudimo se da ostvarimo dogovorene ciljeve za ovu godinu!" Uzalud. Prema procenama Svetskog programa za hranu, u zemlji gladuje svaki četvrti stanovnik.

Vidi se samo vrh brega

Humanitarna organizacija Kap Anamur, po drugi put ove godine isporučuje hranu. Bernd Geken je tu, na licu mesta, da proveri da li donacije, 100 tona soje i 1.000 tona pirinča, stižu do onih kojima su namenjene: "Mi vidimo samo vrh ledenog brega. Ne želim ni da zamislim kako je u mnogim planinskim selima, do kojih sigurno nikada nećemo doći. To je tako u Severnoj Koreji, oni žele da se pokažu u najboljem svetlu. Ali, uz malo mašte možete zamisliti da je sve zapravo mnogo gore. "

Svude viđamo seljake koji golim rukama rade po zelenim poljima. Velika područja su poplavljena, u pokušaju da se spasi žetva pirinča, pomažu i vojnici. Traktora skoro da nema. Na autoputu ka Haeđu ima tako malo saobraćaja da čak i deca sede na zelenoj površini između traka. Na sred puta se popravljaju stari automobili i autobusi. Biciklisti nam idu u susret natovareni džakovima sa sveže ubranim biljem.

"Njihov zadatak je da pronađu nešto za jelo. Vidimo ljude koji su na poljima u potrazi za nečim jestivim. Do žetva treba još pričekati. Neki kažu da im prija čak i veoma mlad kukuruz . "

Uticale i ekonomske sankcije

U susret nam idu vojni kamioni, na kojima sede vojnici u oblaku smrdljivog dima: zbog nedostatka goriva, voze na drva. Razlog za ovako kritično stanje u celoj zemlji, pored lošeg upravljanja leži i u ekonomskim sankcijama od strane međunarodne zajednice. Severna Koreja je totalno izolovana zbog toga što je prekinula razgovore o svom nuklearnom programu i umesto toga testirala rakete dalekog dometa.

Nedostatak nafte je prisilio ljude da tokom hladne zime, na temperaturama od minus 30 traže i poslednje drvce koje može da ih ogreje. Ove zime prosečna temperatura u sivim stambenim blokovima je bila, navodno, sedam stepeni.

Bernd Geken posetio je dečju bolnicu u Haeđu drugi put ove godine. Prethodno je dobio očajnički poziv za pomoć iz ambasade Severne Koreje u Berlinu: " Hitno nam je potrebna hrana." 2005., staljinistički režim je iz zemlje izbacio sve nevladine organizacije, želeći da se osloni samo na sopstvene snage. "Deca smo videli ovdje u bolnici, izgledaju prilično loše, akutno su neuhranjena. U licu izgledaju mnogo starija nego što jesu, užasno su mršava. "

Preopterećene majke se u bolnici makar osećaju sigurnim. One svojoj deci, mršavoj i u ožiljcima, lupkaju po grudima i tiho pevuše korejske dečije pesmice. U sobi je inače potpuno tiho. 50 lekara i 30 medicinskih sestara vodi brigu o akutno neuhranjenoj dece. Zauzeto je polovina od 200 kreveta, nedostaje hrane i lekova. "Većina dece je kod kuće. Jer očigledno da ni ovde nema velike pomoći. Mislim da se većina drama odvija po kućama."

Zahvalnost za pomoć iz Nemačke je ogromna. Međutim to je samo kap u moru - promene su moguće samo ako se zemlja bude otvorila.

Autori: Nils Kinkel / Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon