Serija ostavki posle izbora za Bundestag

Nemačka politička scena je retko kada posle izbora bila ovako uzdrmana. Nakon kratkotrajnog slavlja zbog trijumfalne pobede Angele Merkel, počelo je urušavanje, manjih, ali tradicionalnih partija, pre svih liberala. Ali i zelenih.

Tokom izborne kampanje, koju su mnogi ocenili dosadnom, glavno pitanje je naravno bilo – ko će voditi ovu zemlju u naredne četiri godine. Odgovor na to pitanje se ne može očitati u rezultatima izbora i, kako dani prolaze, čini se da trijumf kancelarke baca sve veću senku na sve oko nje. Možda čak i na nju samu.

Liberali pregaženi

Liberali su, nema sumnje, prošli najgore. Nisu prešli cenzus, osvojivši samo 4,8 odsto glasova, dakle čitavih 9,8 procenata manje nego pre četiri godine. Govori se o „istorijskom debaklu“. S pravom, jer ta partija je od svog nastanka 1948. godine uvek bila zastupljena u Bundestagu. Te godine, kada se birao prvi Bundestag, prvi predsedavajući Slododnih demokrata, Teodor Hojs izabran je i za prvog predsednika Savezne republike Nemačke.

Veliki gubitak članstva, oko 20 odsto, FDP je morala da pretrpi kada je došlo do prekida saradnje sa socijaldemokratama, za vreme kancelara Helmuta Šmita. Od tada (1982.) liberali su na saveznom nivou sarađivali samo sa partijama Unije (CDU/CSU).

Ministar spoljnih poslova Gido Vestervele je na čelo partije došao 2001. godine čime je otpočela smena generacija. Očigledno uspešna, jer je na prethodnim izborima 2009, sa 14,6 odsto glasova, FDP ostvarila svoj najveći uspeh u istoriji. Dve godine kasnije, izbornim porazom na pokrajinskim izborima u Rajnland-Pfalcu marta 2011, počinje velika kriza. Neposredno nakon toga Gido Vestervele saopštava da se povlači sa pozicije šefa stranke. Ključne funkcije, pre svega u stranci, preuzimaju Filip Resler i Rajner Briderle. Ispostavilo se je ta odluka bila pogrešna, jer su liberali počeli da ostvaruju još lošije rezultate. Njih dvojica su prvi preuzeli odgovornost za katastrofalne rezultate na ovim izborima i najavili ostavke.

Kompletno rukovodstvo stranke je podnelo ostavku. Kao nova stara nada liberala, pominje se Kristijan Lindner kao mogući novi sef partije u kombinaciji sa Volfgangom Kubikijem. Podršku Lindneru uputila je i siva eminencija liberala, čovek u žutom prsluku – Hans Ditrih Genšer.

Šta će sada biti sa aktuelnim ministrima i poslanicima?

Rajner Briderele ide u penziju. Gido Vestervele i ministarka pravosuđa Sabine Lojthojzer-Šnarenberger su advokati, za njih nema zime. Danijel Bar, ministar zdravlja, mogao bi da postane savetnik u oblasti zdravstva, a ministar ekonomije i vice kancelar Filip Resler je ionako očni lekar. Možda je u najgoroj poziciji ministar za razvojnu pomoć Dirk Nibel, koji ima 50 godina i skoro samo političku karijeru iza sebe.Ne treba međutim smetnuti sa uma da bivši ministri i poslanici, a ima ih 93, imaju pravo i na otpremninu i posebna prava na penziju. Ministri na primer mogu da računaju na otpremninu i do 186.000 evra!

Gore navedena su samo najpoznatija imena. A još 500 do 600 zaposlenih, sekretarica i referenata, od toga njih oko 100 u Berlinu koji su opsluživali poslanički klub, ostaje bez posla. Jer, liberala u saveznoj politici neće biti, bar ne u naredne četiri godine. Jedan radnik u ministarstvu kaže u ime mnogih: „Ruši se čitav jedan svet – privatno, politički, profesionalno i ideološki.“

Velika smena na čelu Zelenih

Drugi veliki gubitnik su Zeleni koji su u nedelju osvojili 8,4 odsto glasova. U odnosu na prošle izbore to je samo 2,3 procenta manje. Ali očekivanja su očigledno bila mnogo, mnogo veća. Zašto bi inače skoro kompletno rukovodstvo te stranke podnelo ostavku?

Sadašnja pozicija Zelenih je takva da isključuje mogućnost dolaska na vlast, jer: ne žele u koaliciju sa partijama Unije, a odbijaju i drugu mogućnost, saradnju sa Levicom koja je neophodna za formiranje najmanje verovatne takozvane crveno-crveno-zelene koalicije.

Kod Zelenih su na vodećim funkcijama uvek dve osobe. Tako sada odlaze šefovi poslaničkog kluba Jirgen Tritin i Renate Kinast. Katrin Gering-Ekart koja je zajedno sa Tritinom bila vodeća ličnost ove izborne kampanje Zelenih, najavila je da će se kandidovati za funkciju šefice poslaničkog kluba, a to će učiniti i Anton Hofrajter, relativno novo lice.

Prethodno je dugogodišnja šefica partije Klaudija Rot najavila da se više neće kandidovati na tu funkciju. Drugi predsedavajući partije, Džem Ozdemir, ostaje i želi ponovo da se kandiduje.

Mediji pišu o haosu kod Zelenih, a sve to, u vreme kada u Baden Virtembergu ta stranka ima premijera u koaliciji sa socijaldemokratama! Doduše, premijer Vinfrid Krečman, sa svojih 65 godina nije tipičan predstavnik stranke čije su članovi u proseku stari 48 godina, i zato možda nije ni čudno kada on kaže da se „većine osvajaju kada se ide srednjim putem“ da su „Zeleni očigledno negde pogrešili i nisu uspeli da mobilišu dovoljno birača“.

Za reč su se javili i neki od bivših vodećih ljudi stranke. Dugogodišnji harizmatični lider i bivši ministar spoljnih poslova Joška Fišer izjavio je za „Špigel“: „Čini se kao da je trenutno rukovodstvo Zelenih ostarilo, ali još uvek nije odraslo. Njihovom strategijom ne samo da nisu pridobili nove birače, već su uspeli da oteraju mnoge stare Zelene. Umesto o životnoj sredini i Evropi, obrazovanju i porodici, mi smo govorili samo o porezima i taksama. Fatalna je greška bila strategija svođenja Zelenih na levi kurs.“

Međutim, treba znati da je odnos između Fišera i njegova partije, posebno većine sadašnjeg rukovodstva, prilično loš, toliko loš da se on čak ni na koji način nije uključio u izbornu kampanju.

Levica - vesela i usamljena

Gregor Gizi, predsedavajući partije Levice i verbalni virtuoz iskoristio je priliku da odmah posle saopštavanja prvih preliminarnih rezultata javnosti kaže: „Mi smo treća politička sila u Nemačkoj! Ko je to mogao da zamisli 1990. godine?“ Gizi je pravu i može da bude zadovoljan, pre svega time što je ponovo učvrstio svoju poziciju u partiji. I mada Levica sebe ne smatra gubitnikom, ona to ipak jeste, bar iz dva razloga: prvo zato što je osvojila 8,6 odsto glasova i time 3,3 odsto manje u odnosu na izbore 2009, i drugo zato što uprkos tome što u novom Bundestagu ima 64 poslanika, jednog više od Zelenih, sa njima niko ne želi u koaliciju. Bar ne za sada.

Pirati?

I na kraju par reči o piratima koji su se kao kometa pojavili na političkoj sceni Nemačke. Zablistali i nestali. I njihov šef Bernt Šlemer podneo je ostavku. Kao moguća naslednica pominje se Marina Vajsband, inače najpoznatije lice Pirata, koja se prošle godine povukla iz rukovodstva partije da bi završila studije psihologije. Sada ima diplomu u ruci.

Ona je izjavila da će dobro razmisliti o ponovnom angažovanju, i da „pirati sada nemaju šta izgube, pa bi mogla da se posvetim razradi naših koncepata kao što je npr. obezbeđena osnovna egzistencija za svakoga.“

Pirati imaju poslanike u četiri parlamenta, u Berlinu, Severnoj Rajni Vestfaliji, Sarskoj oblasti i Šlezvig Holštajnu. Ali, s obzirom na samo 2,2 odsto glasova osvojenih na saveznim izborima, ne treba očekivati da to tako i ostane. Čak i u Berlinu, piratskom uporištu i mestu gde su u parlament ušli sa senzacionalnih 8,9 odsto glasova, Pirati su sada osvojili samo 3,6 procenata.

Autorka: Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković