Sep Blater: između sveca i đavola

Jozef Blater i sam je nekada igrao fudbal. Tokom šezdesetih godina prošlog veka bio je centarfor u klubu Visp koji se takmičio u amaterskoj ligi Švajcarske. Kasnije je u tom klubu bio i trener. Tada niko nije ni slutio da će on postati najmoćniji čovek FIFA. Rođen je 1936. u Vispu, u kantonu Vale, nedaleko od planinskog vrha Materhorn. Nakon što je maturirao, studirao je ekonomiju u Lozani. U početku je radio u kao službenik za odnose s javnošću , najpre za jedno udruženje koje se bavilo saobraćajem, a onda za jednu fabriku satova.

Uz pomoć Adidasa

Karijeru fudbalskog funkcionera počeo je kada je imao 39. godina. Tadašnji predsednik FIFA Žoao Avelanž uveo ga je u tu organizaciju. Kao direktor razvojnih programa bio je, između ostalog, zadužen za Svetska prvenstva juniora. Blater je imao podršku Horsta Daslera, osnivača firme Adidas. Švajcarac je nekoliko meseci primao platu direktno iz kase te kompanije. Dasler je Blateru stavio na raspolaganje čak i kancelariju u Elzasu.

Nemački industrijalac je, navodno, i unutar FIFA vukao sve konce kada je Blater 1981. preuzeo funkciju generalnog sekretara, drugog funkcionera po rangu u svetskoj fudbalskoj organizaciji. Blater je posle toga bio zadužen za prodaju televizijskih prava na Svetska prvenstva i održavao je kontakte sa sponzorima. Osim toga, imao uticao je i na promene pravila, na primer, kada je uvedeno da se za pobedu dobija tri boda. Blater važi za kompetentnu i komunikativnu osobu.

„Pomoć za razvoj“ i „provizija“

Godine 1988. konačno je uspeo da se popne na sam vrh. U izboru za novog predsednika FIFA pobedio je ispred predsednika Evropskog fudbalskog saveza (UEFA) Lenarta Johansona iz Švedske. Kružile su glasine da je Blater tada sa milion dolara kupio glasove delegata iz Afrike. Blater je odbacio optužbe navodeći da se radilo o „pomoći za razvoj fudbala“. Nakon toga, pokazalo se da je „prilično otporan“ na sve skandale. Bez obzira na to šta se dešavalo, Blater je uvek ostajao na vrhu. A skandala je bilo i više nego dovoljno. Najkritičnije je bilo kada se pokazalo da je marketinški partner FIFA, firma ISL (International Sport and Leisure), plaćala mito fudbalskim funkcionerima. Postojali su i dokazi koji bi mogli da budu validni i na sudu, baš kao i dokazi da je Blater znao za to. On sam govorio je da je reč o „provizijama“. FIFA je na kraju 2010. godine izgladila stvar tako što je platila milione evra za vansudsku nagodbu, a Blatera je poglašen nedužnim.

Kod izbora za treći mandat na čelu FIFA, tokom 2011. godine, on je čak profitirao od korupcije unutar sopstvene organizacije. Njegov protivkandidat na izborima Mohamed bin Hamam, povukao je kandidaturu kada se saznalo da je pokušao da podmiti delegate sa Kariba. Bin Hamam je tvrdio da je Blater znao za to. Komisija za etiku, formirana unutar FIFA, ponovo je proglasila predsednika nedužnim. „Kriza? Kakva kriza? FIFA se ne nalazi u krizi, imamo samo nekih poteškoća“, govorio je tada Blater. Zahvaljujući „njegovoj sopstvenoj“ Komisiji za etiku ostao je „čist“ i kada su pokrenute diskusije o dodeli svetskih prvenstava 2018. i 2022. godine. Komisija, za razliku od glavnog istražioca, Amerikanca Majkla Garsije, nije pronašla da je prilikom dodele organizacije svetskih prvenstava Rusiji i Kataru bilo nepravilnosti.

Verni sledbenici

Mnogi se pitaju kako Blateru uvek polazi za rukom da izvuče glavu iz omče. On zna kako stvari u vrhu funkcionišu i kako ostati na vlasti. Kritiku spolja odbacuje sa osmehom. „Ustanke“ u sopstvenim redovima guši, konkurente uklanja sa pozicija, a krize jednostavno „preseli“ i čeka da se galama smiri. To mu uspeva jer ima slepo poverenje u ljude koji ga slede. Blater zna da ima podršku funkcionera iz Azije, Afrike i Latinske Amerike. Već 17 godina s njima održava bliske odnose po principu „uzmi i daj“.

„Ja sam predsednik onih koji moraju da ulože više napora da bi svirali u međunarodnom orkestru“, rekao je jednom i dodao: „Tačnije, ja sam predsednik malih fudbalskih nacija.“ U brojnim državama Azije, Afrike i Latinske Amerike, Blatera slave kao „fudbalskog sveca“, koji ne samo da se zalaže za njihove saveze, već im daje i novac kroz razne „programe razvoja“ ili na drugi način. Evropski savez UEFA može da govori protiv Blatera koliko god hoće, ali evropskih delegata na kongresu FIFA samo je četvrtina. To je suviše malo za natpolovičnu većinu kojom bi mogao da se smeni predsednik.

Blater (79) pri tom u sebe ni u kom slučaju ne sumnja. On i dalje veruje da se nalazi u svojevrsnoj misiji i zato tvrdi: „FIFA je, zbog pozitivnih emocija koje izaziva fudbal, uticajnija od bilo koje države i bilo koje religije na svetu.“