„Sejdić-Finci“ nije teže pitanje od Kosova

„Imali smo 16 sati i 20 minuta razgovora, bez pauze u različitim formatima Uslovno smo se dogovorili o sastavu Doma naroda i napredovali sa principima koji definišu osnov izbornog modela. Jedino što je preostalo i gde se nismo približili dogovoru jeste kako da, uz 10 tačaka koje definišu model za izbor Predsedništva Bosne i Hercegovine, uvedemo garancije protiv nameštanja glasanja“, izjavio je komesar Evropske unije za proširenje Štefan File u Briselu, po povratku iz Praga sa maratonskih pregovora sa političkim liderima BiH. Otvarajući konferenciju posvećenu Zapadnom Balknanu i politici proširenja EU, komesar File je prisutne najpre obavestio o ishodu još jedne runde razgovora o primeni presude u slučaju „Sejdić-Finci“ naglasivši da se u pokušaju brisanja etničkog prefiksa, ali i usklađivanja sa ustavnim okvirom BiH, zapravo govori o „sofisticiranom matematičkom modelu“ gde postoje različite ideje koje treba uskladiti.

„Nismo daleko od odgovora i ne verujem da će nam biti potrebno novih 16 sati razgovora, ali bila nam je potrebna pauza. Šaljem svoje kolege u BiH i, uz pomoć specijalnog predstavnika Petera Sorensena, očekujem da se dijalog sa političkim liderima nastavi do kraja ove nedelje. Pošto smo definisali problem hajde da vidimo koliko brzo možemo da nađemo rešenje za to preostalo otvoreno pitanje“, zaključio je File.

Primer Srbije i Kosova

Na konferenciji posvećenoj Zapadnom Balkanu, u organizaciji „Prijatelja Evrope“, još jednom je naglašeno da se u regionu primećuju dve brzine napredovanja zemalja na evropskom putu.

„Postoji brža i sporija traka“, izjavio je ministra spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak, naglasivši da su u 2013. godini „Srbija i Albanija odlučile da iz spore pređu u brzu traku“. Lajčak, koji je takođe prisustvovao razgovorima sa liderima BiH u Pragu, ponavlja da je za napredak u evrointegracijam potrebna politička volja, odgovornost i odlučnost:

„Makedonija i BiH, koje su još u sporoj traci, mogu da nauče od hrabrosti srpskih političara. Ako je bio moguć dogovor Beograda i Prištine, niko ne može da me ubedi da je pitanje 'Sejdić-Finci' teže od toga i da je nerešivo“, kaže Lajčak.

Šef slovačke diplomatije navodi da je primetno da su zemlje na Balkanu sve više posvećene evrointegracijama, da evropske vrednosti dobijaju veću podršku od nacionalizma i etnofobije, kao i da se spremnost na kompromis više ne smatra za slabost u regionu.

Pak: BiH nije kriva za „Sejdić-Finci“

U Evropskoj komisiji smatraju da je rešenje za primenu „Sejdić-Finci“ pitanje „dana, a ne meseci“, ali i navode da to nije i jedino otvoreno pitanje pred BiH. Isto kaže i izvestilac Evropskog parlamenta za BiH, Doris Pak, koja naglašava i da narod u BiH nije odgovoran za Sejdić Finci problem koji je proistekao iz ustava koji nije pisan u zemlji već u „vojnoj bazi u Ohaju“.

„Mi moramo da im pomognemo da ovo prevaziđu. I to nije najveći problem u Bosni i Hercegovini, ali je onaj koji se sada mora rešiti. Oni to mogu da urade. Ako posle 16 sati nisu uspeli, u narednih 10 će naći izlaz.“

Pak je sa konferencije u Briselu upozorila da se od u pristupnom procesu od zemalja Zapadnog Balkana ponekad traži previše, „više nego što se to tražilo od mnogih zemalja koje su sad članice Unije“. Ona je pozvala Evropsku uniju da bude oprezna u procesu proširenja i da napravi balans između zahteva i naučenog iz prethodnih proširenja.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković