Sankcije Rusiji na čekanju

Ministri spoljnih poslova Evropske unije s napetošću očekuju predstojeću sredu (11.2). Tada će se održati sastanak predsednika Rusije i Ukrajine, a prisutni će biti i nemačka kancelarka i predsednik Francuske. U Minsku će se razgovarati o krizi u Ukrajini. Šefovi diplomatija zemalja članica EU do tada žele da „spuste loptu“ kako ne bi ugrozili mogući dogovor. Spisak daljih sankcija protiv Rusije već je sastavljen, ali se dogovor o tome očekuje tek u četvrtak (12.2.) kada će se u Briselu sastati šefovi vlada i država EU. Formalni zaključak o tome koje osobe će se staviti na poseban spisak za sankcije već je donesen, ali on još neće stupiti na snagu, prenosi ministar spoljnih poslova Francuske Loren Fabijus.

Evropska unija prebacuje Rusiji da oružjem i ljudstvom podržava pro-ruske snage na istoku Ukrajine. Protekle godine, EU je već podigla sankcije i zabranila delovanje i ulazak na teritoriju Unije određenim osobama i firmama. Španski šef diplomatije Hoze Manuel Garsija-Maraljo ovako je formulisao cenu tih mjera: „Evropska unija je protekle godine zbog toga izgubila 21 milijardu evra. Španija posebno trpi zbog protivsankcija koje je uvela Rusija, a koje se tiču uvoza namirnica. Osim toga, u Španiju nisu došli brojni turisti iz Rusije. Zbog toga Španija i nije oduševljena idejama o novim sankcijama Rusiji, jer vlada u Moskvi na njih može da odgovori protivmerama“. I Italija, odnosno Austrija, sa skepsom gledaju na pooštravanje sankcija.

Britanski šef diplomatije Filip Hemond, naprotiv, upozorava da se u ovom trenutku ne sme smanjiti pritisak na Rusiju. Velika Britanija je tu na strani SAD i stalno se zalaže za oštrije mere. Šef diplomatije Litvanije takođe se ubraja u „jastrebove“. Linas Linkevičiju je, prilikom susreta u Briselu, izjavio da se nove sankcije moraju pripremiti i da se mora biti spreman da se one i uvedu u najkraćem mogućem roku: „Pripreme za to moraju se nastaviti. Evropska komisija radi na tome i kada dođe vreme za to, sankcije će biti proširene. Odluka se mora doneti u pravom trenutku, ne smemo da zakasnimo. Ponekad su one usvajane prekasno“.

Nema jedinstvenog stava o isporukama oružja

U Evropskoj uniji sve je vidljiviji raskol, ne samo po pitanju uvođenja sankcija, već i po pitanju slanja oružja ukrajinskoj armiji. Većina šefova diplomatije isključuje mogućnost slanja sopstvenog oružja, ali bi pozdravili ako se na to odluče SAD, tvrdi Linkevičiju: „Podržali mi to ili ne, o tome odluku donose SAD.“ I druge dve baltičke države, Estonija i Letonija, ali i Poljska, ne bi imale ništa protiv isporuke oružja Ukrajini. Ipak, u Briselu je istaknuto da svaka država EU mora o tome sama da donese odluku. Evropska unija kao organizacija, baš kao i NATO, nemaju posebna sredstva na raspolaganju kako bi to učinili. Linkevičijus je ukazao na to da Rusija stalno snabdeva oružjem pobunjenike na istoku Ukrajine. To je potvrdio i OEBS. „Druga strana to ne razmatra, ona je već donela odluku o tome. Rusija isporučuje teško i skupo oružje. To radi iako je to cinično jer su pregovori u toku. Mi bi trebalo da pomognemo Ukrajini, ne samo finansijski, privredno i politički, već i vojno. Mi ne šaljemo vojnike. O tome se ne raspravlja. Ali bi trebalo da pošaljemo oružje za odbranu“, naveo je litvanski šef diplomatije.

Nemačka vlada takve stavove odbacuje. Tokom Konferencije o bezbednosti koja se proteklog vikenda održavala u Minhenu, kancelarka Angela Merkel, šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, kao i ministarka odbrane Ursula fon der Lajen odbacili su mogućnost slanje oružja u Ukrajinu. Ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc ovako je podvukao crtu nakon razgovora u Briselu: „Smatram da isporuke oružja nisu pravi odgovor, bez obzira na ishod pregovora u Minsku u sredu. Više oružja u regionu je dolivanje ulja na vatru i definitivno će dovesti do eskalacije, a ne do deeskalacije krize. Isporuke oružja ne mogu biti opcija.“

Predsednik SAD Barak Obama ubrzo će doneti odluku o tome da li će on poslati oružje. Konzervativni republikanci u Vašingtonu žestoki su pobornici toga i traže da se ukrajinska armija naoruža defanzivnim oružjem. U to se ubraja protivoklopno oružje i bespilotne izviđačke letilice.

„Ne može se verovati rečima koje stižu iz Rusije“

Većina ministara spoljnih poslova Evropske unije nada se da će u Minsku biti dogovoreno bar primirje. U ovom trenutku ništa nije sigurno, kaže nemački šef diplomatije Štajnmajer. Još uvek čak nije sigurno ni to da li će uopšte doći do susreta trojice predsednika i nemačke kancelarke. „Na tome se radi“, kaže Štajnmajer. Ministar Linkevičijus ne gaji veliko poverenje: „Očekujemo diplomatsko rešenje. Niko ne želi rat. Ali procene možemo da donesemo samo na osnovu događaja na terenu. U ovom trenutku ne možemo da verujemo rečima ruskih lidera. One su bezvredne sve dok ne vidimo dokaze na licu mesta.“